O‘zbekistonda energiya resurslari narxlarini liberallashtirish va ularning iste’moliga ijtimoiy normalarni joriy etish rejalashtirilmoqda.
Energetika vaziri o‘rinbosari Umid Mamadaminov bugun AOKAda bo‘lib o‘tgan brifingda Vazirlar Mahkamasining «Yoqilg‘i-energetika sohasida bozor mexanizmlarini joriy etishning qo‘shimcha chora-tadbirlari to‘g‘risida»gi qarori qabul qilinganini ma’lum qildi. Qarorga muvofiq, yoqilg‘i-energetika resurslarining 2024−2025 yillarda bosqichma-bosqich o‘zgaradigan yangi narxlari hamda 2024 yil 1 maydan boshlab aholi uchun elektr-energiyasi va tabiiy gaz bir oylik iste’molining bazaviy me’yorlari tasdiqlandi.
1 maydan boshlab energoresurslar iste’moli uchun ijtimoiy norma quyidagicha:
elektr energiyasiga — oyiga 200 kVt/soatgacha;
gaz (martdan-oktyabrgacha) — 100 kub metrgacha;
gaz (noyabrdan-fevralgacha, ya’ni isitish mavsumida) — 500 kub metrgacha.
Energiya iste’molining ijtimoiy normasi deganda aholi tomonidan sotib olishda imtiyozli tarif qo‘llaniladigan energiya tushuniladi. Ya’ni, energiya ma’lum bir me’yorgacha nisbatan past (imtiyozli) narxda sotiladi va bu me’yordan yuqori iste’mol uchun bozor narxlarida sotiladi.
Shu sanadan energoresurslar uchun narxlar oshadi.
Elektroenergiya
1 maydan boshlab elektr energiyasi narxi iste’molchiilarning I va II guruhlari uchun o‘zgarishsiz qoldirildi (1 kVt/soat uchun mos ravishda 1000 so‘m va 900 so‘m).
Iste’molchilarning III guruhi, shu jumladan, markazlashgan holda elektr plitalar bilan jihozlangan ko‘p qavatli uy-joylar va yotoqxonalarda yashovchi maishiy iste’molchilar uchun 1 oydagi iste’moldan kelib chiqib oyiga 200 kVt/soatgacha bo‘lgan qismiga 225 so‘mdan, 200 kVt/soatdan 1000 kVt/soatgacha 450 so‘m, 1000 kVt/soatdan 5000 kVt/soatgacha 675 so‘m, 5000 kVt/soatdan 10 000 kVt/soatgacha 787,5 so‘m, 10 000 kVt/soat va undan yuqori iste’mol qilgan iste’molchilar uchun 900 so‘mdan etib belgilanmoqda.
Qolgan maishiy iste’molchilar uchun esa bir oydagi iste’moldan kelib chiqib oyiga 200 kVt/soatgacha 450 so‘mdan, 201 kVt/soatdan 1000 kVt/soatgacha 900 so‘mdan, 1000 kVt/soatdan 5000 kVt/soatgacha 1350 so‘m, 5000 kVt/soatdan 10 000 kVt/soatgacha 1575 so‘m, 10 000 kVt/soat va undan ortiq iste’mol qiluvchilar uchun har bir kVt/soat uchun 1800 so‘m etib belgilanmoqda.
Iste’molchilarning VI guruhi uchun ham narxlar o‘zgarishsiz, ya’ni bir kVt/soat uchun 900 so‘mdan bo‘lib qoladi.
Tabiiy gaz
Noyabrdan fevralgacha, isitish mavsumida aholiga yetkazib beriladigan tabiiy gazning bir kubometri narxi 500 kub metrgacha chegarada bo‘lganida 380 so‘mdan 650 so‘mgacha, 1500 so‘mdan 500 so‘mdan 2500 kubometrga, 1950 so‘mga oshadi. 2 500 dan 5 000 kub metrgacha, 2 275 so‘mdan — 5 000 dan 10 000 kub metrgacha, 2 600 so‘mdan — 10 ming kub metrdan yuqori.
Mart-oktyabr oylarida 100 kub metrgacha gaz iste’moli uchun tariflar 650 so‘m, 101 kub metrdan 2500 kub metrgacha 1500 so‘m, 2500 dan 5000 kub metrgacha 1950 so‘m, 2.2700 so‘mdan 2 700 so‘mgacha bo‘ladi. , 2600 so‘m — 10 ming kub metrdan ortiq.
Hisoblagichlar yo‘q bo‘lganda ovqat tayyorlash va issiq suv ta’minoti uchun beriladigan gazning bir kub metri 660 so‘mdan 1200 so‘mga (+81,8 foiz), isitish uchun 380 so‘mdan 700 so‘mga (+84,2 foiz) oshadi.
Aholiga suyultirilgan gaz tarifi 1 kg uchun 1120 so‘mdan 1600 so‘mga (+42,8 foiz) oshadi.
1 iyuldan avtomobillarga gaz quyish kompressor shoxobchalariga (SNG quyish shoxobchalari) yetkazib beriladigan gaz narxi 1500 so‘mdan 1800 so‘mga (+12%) oshadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Арманистон Бош вазири Никол Пашинян Қорабоғ масаласида ўзининг сиёсий қарорини кеч қабул қилганини тан олди. Унинг таъкидлашича, мазкур қадамда кечикканлик минтақавий зиддиятларни чуқурлаштирди.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.