Yangi chat-botini ishga tushirgan Xitoyning DeepSeek startapi yirik ma’lumotlar sizib chiqishi mojarosiga duch keldi.
Amerikaning Wiz kiberxavfsizlik kompaniyasi mutaxassislariga ko‘ra, DeepSeek'ning sun’iy intellektga oid ma’lumotlar bazasidan bir milliondan ortiq yozuvlar ochiq tarmoqqa chiqib ketgan. Ularga dasturiy ta’minotning raqamli kalitlari va foydalanuvchilarning sun’iy intellekt-assistentga bergan so‘rovlari ham kiradi.
DeepSeek bu muammoni juda tez – atigi bir soat ichida bartaraf etishga muvaffaq bo‘ldi. Biroq Wiz kompaniyasi hammuassisi Ami Luttvakning ta’kidlashicha, «bu ma’lumotlarni topish shu qadar oson ediki, biz birinchi bo‘lib ularni topganligimizga ham shubhamiz bor». Hozircha DeepSeek bu holat bo‘yicha rasmiy izoh bermadi.
Shunga qaramay, DeepSeek'ning sun’iy intellekti texnologik sohada katta e’tibor qozondi. 2025 yil 27 yanvar kuni uning ishga tushirilishi AI bilan shug‘ullanuvchi kompaniyalar aksiyalarining narxini o‘zgarishiga sabab bo‘ldi. Uning asosiy afzalligi – samaradorlik. Ishlab chiquvchilarning ta’kidlashicha, DeepSeek raqobatchilariga nisbatan 70% kamroq energiya sarflaydi.
Ammo DeepSeek'da muammolar ham yo‘q emas. Test sinovlari shuni ko‘rsatdiki, uning ma’lumotlar bazasida eskirgan ma’lumotlar ko‘p. Shuningdek, Xitoy hukumati haqida tanqidiy savollar berilganda, chat-bot ularga javob berishdan bosh tortadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.