O‘tgan hafta Ukraina bilan mamlakatni qo‘llab-quvvatlash evaziga iqtisodiy kelishuvni muhokama qilish uchun Kiyevga tashrif buyurgan AQSh moliya vaziri Skott Bessent prezident Vladimir Zelenskiyga taklif etilgan bitimni o‘ylab ko‘rish va rozilik bildirish uchun atigi bir soat vaqt ajratgani haqida The Economist nashriyoti uch manbaga asoslanib xabar bermoqda.
Suhbatdoshlarning aytishicha, Zelenskiy muzokaralarda moliyaviy yordamni davom ettirish masalasi ko‘tarilishini kutgan, biroq Bessent buning o‘rniga AQShga 500 milliard dollarlik kamyob yer osti boyliklarini qazib olish huquqini berish haqida gap boshlagan.
Bunday to‘g‘ridan-to‘g‘ri muomalaga ko‘nikmagan Ukraina prezidenti taklifni rad etgan. 14-16 fevral kunlari bo‘lib o‘tgan Myunxen xavfsizlik konferensiyasida Qo‘shma Shtatlar yana "harbiy yordam evaziga qarzni uzish sifatida" Ukraina resurslarini qazib olishni nazorat qilishni talab qilgan. 15 fevral, shanba kuni kechqurun Ukraina delegasiyasi muddatni kechiktirishga erishib, muzokaralar jarayonini boshlashga rozilik bildirgan.
NBC News manbalarga tayanib xabar berishicha, AQSh Ukrainaga jang harakatlari tugaganidan so‘ng uning hududida xavfsizlikni ta’minlash uchun o‘z qo‘shinlarini joylashtirish evaziga 50 foiz kamyob yer minerallarini qazib olishni taklif qilgan. The Washington Post gazetasi yozishicha, bu tashabbus Yevropa diplomatik doiralarida "o‘ta dadilligi" va Kiyevning uni ko‘rib chiqishga tayyorligi tufayli norozilik uyg‘otgan. Manbalarga ko‘ra, Zelenskiy imzolashdan bosh tortgan hujjat katta xalqaro kelishuv emas, balki "Nyu-York qonunchiligi asosida tartibga solinadigan" o‘zaro anglashuv memorandumi bo‘lib, huquqiy kuchga ega bo‘lmagan.
Ukraina resurslaridan foydalanish Zelenskiyning "g‘alaba rejasi" bandlaridan biri bo‘lib, uni AQShdagi saylovlardan oldin Donald Trampga taqdim etgan edi. Shu bilan birga, prezident Kiyev ular bilan bepul ulashish niyatida emasligini, aksincha birgalikda o‘zlashtirishni taklif qilayotganini ta’kidlagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.
Трамп қуролли кучлар захиралари тарихда кузатилмаган даражада тўлдирилаётганини маълум қилди. У бу орқали армияни дунёдаги энг кучли кучга айлантиришни мақсад қилганини таъкидлади.
«Disney» компанияси бутун дунё бўйлаб кино, телевидение ва молия бўлимларида фаолият юритаётган юзлаб ходимларни ишдан бўшатишини эълон қилди. Бу қарор компания харажатларини қисқартириш режасининг давомидир.
Франция қамоқхоналаридаги бандлик даражаси 2025 йил май ойи бошида рекорд даражага етди. Мамлакатдаги қамоқхоналарда тақдим этилган жойлар сонига нисбатан маҳкумлар сони кескин ошиб кетди ва тизимдаги муаммолар яна бир бор кўзга ташланди.
«Тўрт йил давомида Россия Федерациясида ноқонуний равишда яшаб келаётгани машъуқасининг қотилиги айланган М.А.га нисбатан Жиноят ишлари бўйича Вобкент тумани суди ҳукми билан 11 йил қамоқ жазоси қўлланилди. Тайинланган жазони умумий тартибли колонияларда ўташи белгиланди»,-деди Феруз Шаропов.
Минтақа ҳудудида ҳаво транспорти учун хавфнинг қизил даражаси эълон қилинган. Шу билан бирга, маҳаллий Катания аэропорти штат режимида ишлашда давом этмоқда.
АҚШ Миграция хизмати 28 май куни мамлакат чегараси ва миграция сиёсатига оид муҳим ўзгаришларни эълон қилди. Янги тартибларга кўра, Мексика орқали АҚШга ноқонуний йўл билан кирган фуқаролар жиноий жавобгарликка тортилади ва депортация қилинади.