Davlat neft kompaniyasi Suriyaning shimoli-sharqida terroristik tashkilot YPG/SDFdan yaqinda ozod etilgan konlarda neft qazib olish qayta boshlanganini ma’lum qildi.
Kompaniyaning kommunikasiyalar bo‘yicha direktori Safvan Shayx Ahmadning aytishicha, bu ishlardan asosiy maqsad — konlarning avvalgi ishlab chiqarish quvvatini tiklash. Uning prognozlariga ko‘ra, to‘rt oy ichida neft qazib olish hajmi sutkasiga taxminan 100 ming barrelga yetishi mumkin.
❕ Neft qazib olishni qayta boshlash 18 yanvar kuni Suriya prezidenti Ahmad ash-Sharaa va SDF/YPG o‘rtasida imzolangan kelishuvdan so‘ng amalga oshirildi. Ushbu kelishuv harbiy amaliyotlardan keyin tuzilgan.
2011 yilgacha Suriyada neft qazib olish hajmi sutkasiga 400 ming barrelga yetgan. Keyinchalik urush, sanksiyalar va infratuzilmaning vayron bo‘lishi sababli ishlab chiqarish keskin kamayib, so‘nggi yillarda 25–50 ming barrel atrofida bo‘lib kelgan.
Hozirda hukumat qaytarib olingan konlarni tiklash, neft qazib olishni qayta yo‘lga qo‘yish hamda ichki energiya ta’minotini barqarorlashtirishga asosiy e’tiborni qaratmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Энди қамчи керак бўлади. Шунинг учун ёшларни тайёрламоқдамиз. “Зумер”ларга спорт залига боришни ва эркакларга хос спорт турлари билан шуғулланишни маслаҳат бераман.
Чагаев нутқи давомида Ўзбекистон ва Россия ўртасидаги муносабатлар ҳозирда яхши эканини, Валуевга ўхшаганлар эса буни бузишга ҳаракат қилаётганини айтди.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Маълум бўлишича, 2026 йил 24 январь куни соат 19:40 атрофида Истанбул шаҳрининг Шишли туманида чиқиндилар орасидан буюм териб юрган фуқаро контейнер ичида ўралган, бош қисми мавжуд бўлмаган жасадни аниқлаб, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларга хабар берган.
Ташқи ишлар вазирлиги матбуот котиби Аҳрор Бурхоновнинг маълум қилишича, 8 нафар Ўзбекистон фуқаросига умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланган.
Украина президенти Владимир Зеленский айтишига кўра, Россия ҳар ойда тахминан 35 минг ҳарбийни йўқотмоқда. Бу ўтган йилнинг шу ойидаги 14 минг одам билан солиштирганда сезиларли ўсишдир.
Россияда 2-Ғарбий округ ҳарбий судининг уч судьядан иборат ҳайъати Аҳмаджон Қурбоновни радиация, кимёвий ва биологик ҳимоя кучлари бошлиғи генерал-лейтенант Игор Кирилловнинг ўлимига сабаб бўлган террорчилик ҳужумини содир этганликда айбдор деб топди ва умрбод қамоқ жазосига ҳукм қилди.
Туркиянинг туризм пойтахти Анталия ҳар бир фаслга мос, жаҳон даражасидаги тематик парклари билан ўйин-кулги, ижодкорлик ва саргузаштни уйғунлаштирган жозибали сайёҳлик манзилидир. Шаҳар замонавий аттраксионлар ҳамда интерактив тажрибаларга бойлиги билан эътиборни тортади.
22 январь куни Европа парламенти Еврокомиссия раиси Урсула фон дер Ляйенга нисбатан МЕРКОСУР билан тузилган келишув сабабли ишончсизлик вотуми бўйича овоз беради.
У тақиқланган воситаларни Тошкентга олиб келгач, гиёҳванд моддалар савдоси билан шуғулланувчи бошқа шеригига 13 200 доллар ва 19 миллион 900 минг сўм нақд пул эвазига пулламоқчи бўлган.
Покистоннинг Карачи шаҳрида савдо марказида содир бўлган йирик ёнғин оқибатида ҳалок бўлганлар сони 14 кишига етди. Яна 70 дан ортиқ одам бедарак йўқолган деб ҳисобланмоқда.