Bloomberg'ning yozishicha, AQShdagi o‘yinchoq ishlab chiqaruvchi Learning Resources kompaniyasi ishlab chiqarishni Xitoydan olib chiqishga harakat qilar ekan, kutilmagan muammoga duch kelmoqda: zavodni Xitoydan ko‘chirish mumkin, ammo ishlab chiqarish zanjirlaridan Xitoyni chiqarib tashlash ancha murakkab ekan.
🇻🇳 Vyetnam hozir Xitoyga eng real va qulay alternativ sifatida ko‘rilmoqda. Albatta, AQSh Vyetnamda ishlab chiqarilgan tovarlarga 20% boj qo‘ygan, lekin bu Xitoydan keladigan mahsulotlarga qo‘llaniladigan o‘rtacha 31% bojdan past. Ishlab chiqarishni Xitoydan ko‘chirish mumkin, lekin ishlab chiqarish jarayonidan Xitoy ta’sirini butunlay olib tashlash ancha qiyin.
📊Bugun Vyetnam jadal rivojlanayotgan ishlab chiqarish markazi: o‘tgan yili eksport hajmi 405 mlrd dollarga yetdi, shu jumladan taxminan 30% AQShga yo‘naltirilgan. Mamlakat AQSh bilan savdo profisiti bo‘yicha Xitoy va Meksikadan keyin uchinchi o‘rinda, yil davomida kiritilgan 25 mlrd dollar to‘g‘ridan-to‘g‘ri investisiyaning qariyb uchdan biri xitoylik investorlar hissasiga to‘g‘ri keladi.
📉Vyetnamdagi o‘yinchoq fabrikasi Xitoydagi o‘xshash korxonalarga nisbatan taxminan uchdan birga ko‘p ishchi ishlatadi, ammo bitta ishchiga to‘g‘ri keladigan hajm 40% past. Buning sababi, Xitoydagi zavodlar avtomatlashtirishga ancha vaqtdan beri katta sarmoya kiritgan va tajribali kadrlar bazasiga ega. Umumiy hisobda, Vyetnamda ishlab chiqarish xarajatlari Xitoyga nisbatan 10–15% yuqori.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон футболида катта ўзгаришлар даври бошланмоқда. Президентнинг янги қарорига мувофиқ, Суперлига клубларини молиявий соғломлаштириш ва босқичма-босқич хусусий секторга ўтказиш бўйича аниқ «йўл харитаси» белгиланди.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Терговга кўра, давлат компанияси билан ишлайдиган пудратчилар етказиб берувчи мақомини олиш учун шартнома суммасининг 10–15 фоизини тўлашга мажбурланган.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.