Bu haqda global mojarolarning iqtisodiy zararini o‘rganadigan ekspertlar BBC'ga ma’lum qildi.
Braun universitetining “Urush xarajatlari” loyihasi direktori Stefani Savelning aytishicha, qurol-yarog‘, harbiy xarajatlar, AQSh aktivlariga yetgan zarar va boshqa qator omillarni hisobga olganda, urush allaqachon amerikaliklarga o‘nlab milliard dollar zarar yetkazgan.
Pentagon mart oyi boshida urushning olti kuni Kongressga 11,3 milliard dollarga tushganini ma’lum qilgandi. Biroq Savel real raqamlar bundan ancha yuqori ekanini aytmoqda.
Garvard universitetining mudofaa byudjeti bo‘yicha eksperti Linda Blayms ham urushning kunlik xarajatlari allaqachon 2 milliard dollar atrofida ekanini ta’kidladi.
Savelning ta’kidlashicha, bunday katta xarajatlar oxir-oqibat oddiy amerikaliklar zimmasiga tushadi. Urush allaqachon Qo‘shma Shtatlarda benzin narxlarning oshishiga sabab bo‘lgan. Bundan tashqari, inflyasiya, biznesdagi noaniqlik va sug‘urta xarajatlarining oshishi kutilmoqda.
Oq uy urush harakatlarini davom ettirish uchun yana 200 milliard dollar so‘ragan. Savel bu raqamni “juda katta summa” deb atadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон футболида катта ўзгаришлар даври бошланмоқда. Президентнинг янги қарорига мувофиқ, Суперлига клубларини молиявий соғломлаштириш ва босқичма-босқич хусусий секторга ўтказиш бўйича аниқ «йўл харитаси» белгиланди.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Терговга кўра, давлат компанияси билан ишлайдиган пудратчилар етказиб берувчи мақомини олиш учун шартнома суммасининг 10–15 фоизини тўлашга мажбурланган.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.