Husiylar shanba kuni AQSh va Britaniya havo hujumlari natijasida Yaman poytaxti Sanoga uyushtirgan hujumda kamida to‘qqiz kishi halok bo‘ldi, yana to‘qqiz kishi yaralandi. Shu bilan birga, AQSh prezidenti Donald Tramp guruhga qarshi keng ko‘lamli havo hujumlarini e’lon qildi.
" AQSh va Buyuk Britaniyaning poytaxt Sanadagi tinch aholi nishonlarini nishonga olishi natijasida dastlabki ma’lumotlarga ko‘ra, to‘qqiz nafar tinch aholi halok bo‘ldi va yana to‘qqiz nafari yaralandi, ularning aksariyati og‘ir ahvolda ", - dedi Sog‘liqni saqlash vazirligi Hutiylar bilan bog‘liq SABA axborot agentligiga.
Avvalroq hutiylarga tegishli Al-Masirah telekanali ham Sano hujumga uchragani haqida xabar bergan edi. Ularning ma’lumotlariga ko‘ra, zarbalar poytaxt shimolidagi Shuaub tumanidagi turar-joy hududlariga qaratilgan.
Tramp o‘zining Truth Social ijtimoiy media platformasida harbiylarga hutiylarga qarshi “kuchli” va “qat’iy” choralar ko‘rishni buyurganini aytdi.
" Vaqtingiz tugadi va bugundan boshlab hujumlaringiz to‘xtatilishi kerak. Agar bu amalga oshmasa, siz ilgari hech qachon ko‘rmagan do‘zaxga duchor bo‘lasiz ”, dedi Tramp.
AQSh prezidenti Donald Tramp ham shanba kuni AQSh kuchlari husiylarga qarshi hujum boshlaganini e’lon qildi.
U, shuningdek, Eronni “xutiy terrorchilarni qo‘llab-quvvatlashni zudlik bilan to‘xtatishi” haqida ogohlantirdi va Tehronni AQSh yoki uning prezidentiga tahdid qilishdan ogohlantirdi, chunki “Amerika sizni to‘liq javobgarlikka tortadi va biz bu masalada mehribon bo‘lmaymiz”.
Guvohlarning Anadolu agentligiga aytishicha, havo hujumlari Sana shimolidagi Jeraf hududiga ham berilgan va kuchli portlashlarga sabab bo‘lgan.
Husiylar G‘azo bilan birdamlik sifatida 2023 yil oxiridan beri Qizil dengizdagi Isroil bilan bog‘liq kemalarga raketalar va uchuvchisiz samolyotlar bilan hujum qilib, global savdoni to‘xtatdi.
Yanvar oyida G‘azoda sulh e’lon qilinganidan so‘ng, guruh hujumlarini to‘xtatdi. Biroq Isroil 2 mart kuni o‘t ochishni to‘xtatishning birinchi bosqichi tugaganidan keyin G‘azoga barcha yordamni to‘sib qo‘yganida, hujumlarni qayta boshlash bilan tahdid qildi.
Eron tashqi ishlar vaziri yakshanba kuni Amerika Qo‘shma Shtatlari Eron tashqi siyosatini belgilash vakolati yoki mandati yo‘qligini aytdi, chunki "bu davr 1979 yilda tugagan".
U Vashingtonning Yamandagi husiylarni qo‘llab-quvvatlashni to‘xtatish haqidagi talabiga to‘g‘ridan-to‘g‘ri javob berdi: “Isroilning genosid va terrorizmni qo‘llab-quvvatlashini to‘xtating. Yaman xalqini o‘ldirishni bas qiling”.
Abbos Aragchi Bayden ma’muriyatini o‘tgan yili Isroilga misli ko‘rilmagan 23 milliard dollar ajratganini tanqid qilib, 60 mingdan ortiq falastinlik halok bo‘lganini va dunyo to‘liq javobgarlikni AQSh o‘z zimmasiga olishini ilgari surdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Мудофаа вазирлиги "harbiy Wi-Fi" сифатида танилган Линк-16 орқали маълумотлар алмашинувини таъминловчи CRC System Interface (CSI) тизими бўйича келишувни имзолади.
Ўзбекистон президенти ҳузуридаги хавфсизлик кенгаши котиби ўринбосари, президентнинг ташқи сиёсат масалалари бўйича махсус вакили Абдулазиз Комилов бу ҳақда “Ishonch uz” сайтига берган интервюсида айтиб ўтди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.