Husiylar shanba kuni AQSh va Britaniya havo hujumlari natijasida Yaman poytaxti Sanoga uyushtirgan hujumda kamida to‘qqiz kishi halok bo‘ldi, yana to‘qqiz kishi yaralandi. Shu bilan birga, AQSh prezidenti Donald Tramp guruhga qarshi keng ko‘lamli havo hujumlarini e’lon qildi.
" AQSh va Buyuk Britaniyaning poytaxt Sanadagi tinch aholi nishonlarini nishonga olishi natijasida dastlabki ma’lumotlarga ko‘ra, to‘qqiz nafar tinch aholi halok bo‘ldi va yana to‘qqiz nafari yaralandi, ularning aksariyati og‘ir ahvolda ", - dedi Sog‘liqni saqlash vazirligi Hutiylar bilan bog‘liq SABA axborot agentligiga.
Avvalroq hutiylarga tegishli Al-Masirah telekanali ham Sano hujumga uchragani haqida xabar bergan edi. Ularning ma’lumotlariga ko‘ra, zarbalar poytaxt shimolidagi Shuaub tumanidagi turar-joy hududlariga qaratilgan.
Tramp o‘zining Truth Social ijtimoiy media platformasida harbiylarga hutiylarga qarshi “kuchli” va “qat’iy” choralar ko‘rishni buyurganini aytdi.
" Vaqtingiz tugadi va bugundan boshlab hujumlaringiz to‘xtatilishi kerak. Agar bu amalga oshmasa, siz ilgari hech qachon ko‘rmagan do‘zaxga duchor bo‘lasiz ”, dedi Tramp.
AQSh prezidenti Donald Tramp ham shanba kuni AQSh kuchlari husiylarga qarshi hujum boshlaganini e’lon qildi.
U, shuningdek, Eronni “xutiy terrorchilarni qo‘llab-quvvatlashni zudlik bilan to‘xtatishi” haqida ogohlantirdi va Tehronni AQSh yoki uning prezidentiga tahdid qilishdan ogohlantirdi, chunki “Amerika sizni to‘liq javobgarlikka tortadi va biz bu masalada mehribon bo‘lmaymiz”.
Guvohlarning Anadolu agentligiga aytishicha, havo hujumlari Sana shimolidagi Jeraf hududiga ham berilgan va kuchli portlashlarga sabab bo‘lgan.
Husiylar G‘azo bilan birdamlik sifatida 2023 yil oxiridan beri Qizil dengizdagi Isroil bilan bog‘liq kemalarga raketalar va uchuvchisiz samolyotlar bilan hujum qilib, global savdoni to‘xtatdi.
Yanvar oyida G‘azoda sulh e’lon qilinganidan so‘ng, guruh hujumlarini to‘xtatdi. Biroq Isroil 2 mart kuni o‘t ochishni to‘xtatishning birinchi bosqichi tugaganidan keyin G‘azoga barcha yordamni to‘sib qo‘yganida, hujumlarni qayta boshlash bilan tahdid qildi.
Eron tashqi ishlar vaziri yakshanba kuni Amerika Qo‘shma Shtatlari Eron tashqi siyosatini belgilash vakolati yoki mandati yo‘qligini aytdi, chunki "bu davr 1979 yilda tugagan".
U Vashingtonning Yamandagi husiylarni qo‘llab-quvvatlashni to‘xtatish haqidagi talabiga to‘g‘ridan-to‘g‘ri javob berdi: “Isroilning genosid va terrorizmni qo‘llab-quvvatlashini to‘xtating. Yaman xalqini o‘ldirishni bas qiling”.
Abbos Aragchi Bayden ma’muriyatini o‘tgan yili Isroilga misli ko‘rilmagan 23 milliard dollar ajratganini tanqid qilib, 60 mingdan ortiq falastinlik halok bo‘lganini va dunyo to‘liq javobgarlikni AQSh o‘z zimmasiga olishini ilgari surdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Маълум бўлишича, 2025 йил август ойида "Chevrolet Tahoe 2025 High Country" модели тақдим этилган; у 1,46 миллиард сўмдан бошланадиган нархда 11 сентябрдан сотувга чиқади.
Ҳукумат қарори билан миллий анъаналарга ёт ва ортиқча харажат талаб қиладиган расм-русумлар, жумладан “куёв навкари”, “чорлар”, “ота кўрди”, “сеп ёйди” ва бошқалар энди ўтказилмайди.
Таҳлилчининг фикрича, Трамп Оқ уйга қайтгач, Европа етакчилари унинг ғазабидан ёки жазо чораларидан қочиш учун “хушомад, илтимос ва чалғитиш” стратегиясини танлаган.
Маҳалла раислари ички ишлар органларига зудлик билан хабар берган. Текширув давомида аниқланишича, фуқаро ўз поччасини ўлдириб, жасадни қабристонга яширишга уринган.
Март ойи ўрталарида Исроил ва ҲАМАС ўртасида ўт очишни тўхтатиш келишуви барбод бўлганидан бери Ғазо секторида бир миллиондан ортиқ одам ўз уйини тарк этди.
Қоҳирадаги Миср миллий музейининг реставрация бўлимида фиръавн Аменемопетга тегишли бўлган билагузук йўқолди. Бу ҳақда Миср қадимий ёдгорликлар вазирлигига асосланиб CBS News хабар берди.
Терговга қадар текширув давомида, ушбу ноқонуний ишга алоқадор бўлган учинчи шахснинг яшаш хонадонидан эса 110 гр. “опий” моддаси, 2 та электрон тарози, 1200 АҚШ доллари ҳамда 28 млн. сўм процессуал тартибда расмийлаштириб олинди.
Терговга қадар текширув давомида, ушбу ноқонуний ишга алоқадор бўлган учинчи шахснинг яшаш хонадонидан эса 110 гр. “опий” моддаси, 2 та электрон тарози, 1200 АҚШ доллари ҳамда 28 млн. сўм процессуал тартибда расмийлаштириб олинди.
Ҳозирда унга нисбатан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми “в” банди ҳамда 28, 211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилди. Суд томонидан “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланди
Бу ҳақда АҚШ Давлат котиби Марко Рубио Fox News телеканалига берган интервьюсида маълум қилди. У шунингдек, Исроилнинг Қатарга ҳаво ҳужуми ва Ғарбий соҳилни аннексия қилиш режалари ҳақида ҳам тўхталиб ўтди.
Исроил ҳарбийлари Ливан жанубидаги Набатия шаҳрига ҳаво зарбасини амалга оширди. Ҳужум оқибатида саккиз нафар тинч аҳоли ҳалок бўлди, улар орасида тўрт нафар бола ва уч аёл бор.
Ушбу зарарли одат узоқ муддатли асоратлар қолдириши билан ҳам хавфли бўлиб, олиб борилган кузатувлар давомида чилим чекиш билан ўпка саратони, тиш боғламларининг бузилиши, тишларнинг барвақт тўкилиши ҳамда кам вазнли бола туғилиши ўртасида узвий боғлиқлик борлиги маълум бўлди.
«Исроил ва бошқалар ҳам эҳтиёткор бўлиши керак. Қачонки сиз қаерга зарба берсангиз, эҳтиёткорлик билан ҳаракат қилиш лозим», – деди Оқ уй раҳбари, Нью-Йоркдан Вашингтонга учаётган самолётда журналистлар саволига жавоб берар экан.
Марокашда Уммат ишларини қўллаб-қувватлаш қўмитаси ташаббуси билан Ғазо билан бирдамлик намойишлари 93 ҳафтадан бери узлуксиз давом этмоқда. Маҳаллий оммавий чиқишлар мамлакатнинг кўплаб шаҳарларида ўтди.
Исроил армияси фаластинликларни уйларини тарк этишга мажбур қилиш мақсадида Ғазо шаҳри ғарбидаги турар-жой бинолари ва кўп қаватли уйларга йирик ҳужумларни давом эттирмоқда.
НАТО Бош котиби Марк Рютте алянс шарқий қанотини мустаҳкамлаш учун "Шарқий қўриқчи" операциясини бошлаганини айтди. Унга Буюк Британия, Дания, Германия, Франция ва бошқа мамлакатларнинг кучлари ва активлари жалб қилинади, деди у.
Польша мудофаа вазири ўринбосари Сезари Томчик маълум қилишича, Россия ва Беларусь томонидан ўтказилаётган «Запад-2025» қўшма ҳарбий машғулотларига жавобан мамлакатнинг шарқий чегарасига 40 мингга яқин аскар жойлаштирилади.