«Migrant Servis» platformasi direktori Andrey Kladov 2025 yilda Rossiyada qaysi sohalarda migrantlarning xizmatiga talab eng yuqori bo‘lishini ma’lum qildi.
Bular: ishlab chiqarish sektori, qishloq xo‘jaligi hamda qurilish sohasi.
Aytilishicha, qurilish sohasida malakali mutaxassislarning yetishmasligi muammosi 2024 yil davomida rivojlanib bordi, 2025 yilda vaziyat yanada tanglashishi mumkin. Hozirda qurilish sohasining barcha yo‘nalishlarida kadrlar taqchilligi kuzatilmoqda: malakali mutaxassislardan tortib eshik-deraza o‘rnatuvchilar, monolitchilar va shtukaturachilarga talab katta.
Ishlab chiqarish sektorida kadrlar yetishmovchiligi 2024 yil boshidan jiddiy muammoga aylanib, Rossiyadagi kompaniyalarning 85 foizida xodimlar yetishmasligi kuzatildi. 2025 yilda salbiy tendensiya yanada rivojlanib, kompaniyalarning 95 foizi kadrlar muammosiga ro‘baro‘ kelishi mumkin.
So‘nggi yillarda kadrlar borasidagi eng yomon vaziyat qishloq xo‘jaligi sohasida yuzaga kelgan. 2022 yilda ushbu sohada ishchi kuchi yetishmasligi 240 ming nafarni tashkil qilgan bo‘lsa, kelgusi yilda kadrlar taqchilligi 300 ming kishiga yetadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Финландия бош вазири Петтери Орпо мамлакат иқтисодиёти жуда ёмон аҳволда эканини, бунинг асосий сабаби Россия томонидан келаётган таҳдидлар билан боғлиқлигини айтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.
Австралия бош вазири Энтони Албанезе Сиднейдаги Бонди-бич соҳилида содир этилган, 15 нафар инсон ҳалок бўлган ҳужумдан сўнг мамлакатда қурол тўғрисидаги қонунларни кучайтириш таклифи билан чиқди.