Argentina prezidenti huzuridagi maslahat kengashi rahbari Demian Reydel xalqaro sarmoyaviy forumda so‘zga chiqib, mamlakatning asosiy muammosini uning aholisi deb atadi.
U Argentinada yangi texnologiyalar, jumladan, sun’iy intellektni rivojlantirish istiqbollariga bag‘ishlangan tadbirda so‘zlagan.
"Bizda katta hudud bor, energiya manbalarimiz bor, suvimiz bor. Va bularning barchasi sovuq iqlim sharoitida, ya’ni sun’iy intellekt tizimlarini sovutish uchun mo‘l-ko‘l. Bu esa qurolli to‘qnashuvlar, sunamilar, zilzilalar bo‘lmagan hududda. Albatta, bu hudud bilan bog‘liq muammo shundaki, u yerda argentinaliklar yashaydi", - dedi Reydel.
Uning qayd etishicha, Argentinaga makroiqtisodiy beqarorlik va yetarli huquqiy kafolatlar yo‘qligi sababli xorijiy investorlar ishonchsizlik bilan qarashadi.
"Bizning tariximizda shartnomalarni bajarmaslik misollari bor", - deya qo‘shimcha qildi u. Uning so‘zlariga ko‘ra, hukumat “makroiqtisodiyotni barqarorlashtirish va Argentina bu safar biznes yuritish kayfiyatida ekanligini ko‘rsatadigan qonunchilik bazasini taqdim etish orqali “muammoni hal qildi”.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Хабарингиз бор, бугун Тимур Кападзе бошчилигидаги Ўзбекистон миллий терма жамоаси Жаҳон чемпионати-2026 саралаши доирасида Эрон терма жамоаси билан ўйнайди.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.