Fransiya prezidenti Emmanuel Makronga qarshi parlamentning radikal so‘l harakati tomonidan ilgari surilgan impichment taklifi Milliy assambleyaning qonunchilik qo‘mitasi tomonidan rad etildi.
Qo‘mita raisi Floran Budyening so‘zlariga ko‘ra, “chuqur muhokamalar” bilan kechgan “salbiy” debat yakunida deputatlar parlament impichmenti bo‘yicha qo‘shma organ tuzish taklifini ko‘pchilik ovoz bilan rad etishgan – 54 ovoz “qarshi” va 15 ovoz “ha”.
Makronga impichment e’lon qilish taklifiga La France Insoumise (LFI, radikal so‘lchi) partiyasi deputatlari, shuningdek, bir nechta yashillar va kommunistlar imzo chekishdi.
Ularning noroziligi Makronning 30 iyun va 7 iyul kunlari bo‘lib o‘tgan parlament saylovlarida so‘lchi koalisiya g‘alaba qozonganiga qaramay, bosh vazir lavozimiga nomzod sifatida so‘lchilar tomonidan taklif etilgan Lyusi Kastni tayinlashdan bosh tortgani bilan bog‘liq.
Avvalroq Fransiya Milliy assambleyasi byurosi respublika prezidenti Emmanuel Makronga nisbatan impichment jarayonini boshlash haqidagi rezolyusiya loyihasini ma’qullagan edi.
Impichment jarayoni Oliy sudda o‘tirgan Assambleya va Senat parlament a’zolarining uchdan ikki qismining roziligini talab qiladi. Biroq markaz va o‘ng siyosiy kuchlar bu tashabbusni qo‘llab-quvvatlashdan manfaatdor emas edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Дам олиш кунлари республика ҳудудига Каспий денгизи жанубидан нам ва нисбатан салқин ҳаво массалари кириб келиши кутилмоқда. Ҳудуднинг катта қисмида ёғингарчиликсиз об-ҳаво сақланиб туради, фақат марказий ва шарқий ҳудудларда баъзи жойларда ёмғир ёғади, тоғ олди ва тоғли ҳудудларда айрим жойларда кучли бўлиши, баланд тоғларда қорга айланиши мумкин.
Америка қамоқхонасида 12 йил вақт ўтказгандан сўнг баскетболчи Бритни Грайнер эвазига Россияга қайтган қурол савдогари Виктор Бут одатий иш билан шуғуллана бошлади. Энди у...
Бундан тўрт кун олдин, яъни 2024 йил 23 сентябр куни Вазирлар Маҳкамасининг “Давлат пенсия таъминоти тизимини ислоҳ қилиш концепциясини ишлаб чиқиш бўйича ташкилий чора-тадбирлар тўғрисида”ги 600-сонли қарори қабул қилинди.
Харков вилояти ҳарбий маъмурияти раҳбари Олег Синегубовнинг маълум қилишича, сешанба куни Россиянинг Харковга зарбалари натижасида камида 30 киши жароҳатланган.
Россия президенти Владимир Путин ва Арманистон бош вазири Никол Пашинян Москвадаги икки томонлама учрашувда 2025 йил 1 январдан Эрон ва Туркия билан чегараларни қўриқлашда Россия чегарачилари билан бирга Арманистон чегара хизмати ҳарбийлари ҳам иштирок этишини келишиб олдилар.
2005 йилдан бери энг кучли тўфон - «Милтон» тўфони Флорида штати томон йўл олди - расмийлар миллионлаб одамларни эвакуация қилишга чақирди ва аввалги «Ҳелен» тўфони қолдиқларини олиб ташлашга шошилишмоқда.
Ҳар йили камида бир миллиард бола у ёки бу зўравонликка дуч келади. Бу дунё болаларининг ярми демакдир. Дунёдаги 2 ёшдан 4 ёшгача бўлган болаларнинг тўртдан уч қисми - тахминан 300 миллион нафари уйда ўз қаровчилари томонидан руҳий тазйиқ ёки жисмоний жазони бошдан кечиради.