Xalqaro olimlar guruhi tomonidan PLOS Medicine jurnalda e’lon qilingan yangi tadqiqotga ko‘ra, juda kam miqdorda chekish ham vafot etish xavfini sezilarli darajada oshiradi. Tahlil ma’lumotlariga ko‘ra, kuniga atigi ikki–beshta sigareta chekkan odamlar hech qachon chekmaganlarga nisbatan taxminan 60% yuqori o‘lim xavfiga ega.
Tadqiqot AQSh va Braziliyada o‘tkazilgan yigirmadan ortiq uzoq muddatli kuzatuvlar ma’lumotlarini jamladi — jami 323 826 kattalar, ularni taxminan 20 yil davomida kuzatishgan. Bu vaqt ichida 125 000 dan ortiq o‘lim holatlari va 54 000 yurak-qon tomir kasalliklari qayd etilgan. Olimlarning qayd etishicha, hatto «eng kam chekish» ham xavfni oshiradi, jumladan, yurak-qon tomir kasalliklaridan o‘lim 57% ga ko‘payadi.
Xavf hatto kuniga bir sigaretda ham mavjud: bunday odamlarda ko‘pchilik kasalliklar ehtimoli baribir chekishdan ozod odamlarga nisbatan yuqoriroq. Isklyucheniye sifatida insultlar va ayrim aritmiya turlari qayd etilgan — bu hollarda bog‘lanish aniqlanmagan.
Tadqiqotchilar ta’kidlashicha, xavfni haqiqiy pasaytirishning yagona yo‘li — tamakidan to‘liq voz kechish.
«Chekishni to‘xtatgandan keyingi dastlabki o‘n yilda xavf ayniqsa tez pasayadi», — deydi mualliflar.
20 yil o‘tgach, sobiq chekishchilarning o‘lim xavfi chekmay qo‘ymaganlarga nisbatan 80% ga past bo‘ladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон футболида катта ўзгаришлар даври бошланмоқда. Президентнинг янги қарорига мувофиқ, Суперлига клубларини молиявий соғломлаштириш ва босқичма-босқич хусусий секторга ўтказиш бўйича аниқ «йўл харитаси» белгиланди.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Терговга кўра, давлат компанияси билан ишлайдиган пудратчилар етказиб берувчи мақомини олиш учун шартнома суммасининг 10–15 фоизини тўлашга мажбурланган.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.