Dunyoning turli mamlakatlarida xotin-qizlar jismoniy, jinsiy va ruhiy zo‘ravonlik qurboni bo‘lmoqda. Ayniqsa, urush, qurolli to‘qnashuvlar va gumanitar bo‘hronlar kuzatilayotgan mintaqalarda zo‘ravonlik ko‘lami katta.
Bu haqda 25 noyabr – Xotin-qizlarga nisbatan zo‘ravonlikka barham berish xalqaro kuni munosabati bilan Yevropa komissiyasi hamda Yevropa Ittifoqining tashqi ishlar va xavfsizlik siyosati bo‘yicha oliy vakili tomonidan berilgan bayonotda so‘z boradi.
«Xotin-qizlarga nisbatan har qanday shakldagi zo‘ravonlik nafratga loyiqdir. Bu inson huquqlarining buzilishi, asosiy qadriyatlarimizning poymol etilishi sanaladi», – deyiladi bayonotda.
Qayd etilishicha, YEI Istanbul konvensiyasiga qo‘shilgach, bu yil Ittifoq qonunchiligiga xotin-qizlarga nisbatan zo‘ravonlik, umuman, oiladagi zo‘ravonlikka qarshi kurashga qaratilgan qo‘shimcha choralar kiritildi.
«Endilikda biz oflayn va onlayn shakldagi zo‘ravonlikka qarshi kurash, xotin-qizlar qo‘rquv va tahlikasiz, xavfsiz yashashini ta’minlash, jabrdiydalarga manzilli ko‘mak ko‘rsatish va aybdorlarni jazoga tortishga qaratilgan qo‘shimcha vositalarga egamiz. Biz barcha a’zo davlatlarni ushbu qat’iy choralarni zudlik bilan amalga tatbiq etishga chaqiramiz», – deyiladi Yevrokomissiya bayonotida.
Ta’kidlanishicha, butun dunyoda nozik xilqat egalariga qarshi zo‘ravonliklarga barham berish YEI tashqi siyosatining ustuvor yo‘nalishlaridan biri bo‘lib qoladi. Bu borada esa Bryussel hamkorlar davlatlar, fuqarolik jamiyati institutlari va inson huquqlari himoyachilari bilan yelkama-elka ish olib boradi.
Ma’lumot o‘rnida, BMT Bosh assambleyasining 1999 yil 17 dekabrdagi rezolyusiyasi bilan 25 noyabr – Xotin-qizlarga nisbatan zo‘ravonlikka barham berish xalqaro kuni deb belgilangan.
BMT kuni kecha e’lon qilgan hisobotga ko‘ra, har kuni sayyoramiz bo‘ylab 140 nafar xotin-qiz turmush o‘rtog‘i yoki yaqin qarindoshi tomonidan o‘ldirilmoqda. Bu har 10 daqiqada bir ayol vafot etmoqda deganidir.
2023 yilda 85 ming nafar ayol zo‘ravonlik tufayli vafot etgani zulmga barham berish yo‘lidagi sa’y-harakatlarni yanada kuchaytirish kerakligidan dalolat beradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.