Evropa Ittifoqi tashqi ishlar rahbari Kaya Kallas Yevropa mintaqaviy hamkorlar bilan Suriya masalasini hal qilishda faolroq ishlashi va sanksiyalarni yumshatish yo‘lida davom etishi kerakligini aytdi.
Bryusselda bo‘lib o‘tadigan Yevropa Ittifoqi Tashqi ishlar kengashi yig‘ilishi oldidan Kallas 6 mart kuni zo‘ravonliklar boshlangan Suriyaning Lazkiya shahridagi vaziyatga izoh berdi. U bu voqeani ogohlantiruvchi qo‘ng‘iroq deb atadi va “Suriyadagi umid tahdid ostida” ekanini ta’kidladi.
Kallasning aytishicha, Yevropa Ittifoqi vaziyatni barqarorlashtirish va asosiy xizmatlar, jumladan, bank xizmatlaridan foydalanish imkoniyatlarini yaxshilashga e’tibor qaratishi kerak. Uning ta’kidlashicha, "agar odamlar umid qilsa, tartibsizlik kamroq bo‘ladi".
Sanksiyalar qiyin masala bo‘lib qolmoqda, deydi u, ammo ularni yumshatish gumanitar vaziyatni yumshatishga yordam beradi. Bu masala Bryusselda Suriya bo‘yicha 9-konferensiyada muhokama qilinmoqda.
Evropa Ittifoqining Suriyaga qarshi sanksiyalari 2011-yildan beri amalda bo‘lib, iqtisodiyot, transport va neft sohalariga ta’sir ko‘rsatmoqda. Biroq, 2025 yil fevral oyida Bryussel Suriya banklari, transport kompaniyalari va energetika kompaniyalariga qo‘yilgan taqiqlarni olib tashlab, ba’zi cheklovlarni yumshatdi.
Evropa Ittifoqi Suriyadagi voqealarni kuzatishda davom etadi va mintaqadagi vaziyatga qarab sanksiyalar rejimini yanada yumshatish masalasini ko‘rib chiqadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.