Germaniya polisiyasi xodimlari kansler Fridrix Mers bilan to‘qnashdi, u Bryusseldagi uchrashuvda chegara nazorati "futbol bo‘yicha Yevropa chempionatidagi kabi amalga oshiriladi" deb ishontirdi. Biroq, polisiya rasmiylarining aytishicha, bu hafta qoidalar kuchaytirilgan, shuning uchun ko‘pchilik qochqinlar chegarada ortga qaytarilmoqda.
"Bizning hamkasblarimiz endi homilador ayollar, kasallar va kuzatuvsiz voyaga etmaganlar bundan mustasno, barcha boshpana izlovchilarni kiritmasliklari shart", dedi polisiya kasaba uyushmasi rahbari Andreas Rosskopf Bild nashriga.
Uning so‘zlariga ko‘ra, ichki ishlar vaziri Aleksandr Dobrindtning buyrug‘i allaqachon bir necha kundan beri bajarilgan. Yana bir kasaba uyushmasi rahbari Xeyko Teggatz ham xuddi shu mazmunda gapirdi: "Ko‘rsatmalar qochqinlarni qaytarishga majbur qiladi".
Ayni paytda yangi hukmron koalisiya ichida keskinlik avj olmoqda. Yevropa Ittifoqi qoidalariga ko‘ra, boshpana izlovchilar avvalo mamlakatga kiritilishi va ularning ishi ko‘rib chiqilishi kerak. Ammo hukumat Yevropa Ittifoqi shartnomasining 72-moddasiga asoslanib, tan olingan favqulodda vaziyatdagi kabi milliy qonunchilikni qo‘llaydi. Mersning ta’kidlashicha, "hukumatda hech kim favqulodda holat e’lon qilmagan".
Federal polisiya kasaba uyushmalari, o‘z navbatida, allaqachon ehtiyot choralarini ko‘rgan.
“Biz aniqlik kiritdikki, agar sudlar keyinchalik harakatlarni noqonuniy deb topsalar, ichki ishlar vazirligi javobgarlikni o‘z zimmasiga oladi”, — dedi Rosskopf.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.