Donald Tramp keskin burilish yasadi va Moskva bilan urushni Kiyev va yevropalik hamkorlar ishtirokisiz tugatish bo‘yicha muzokaralar olib borish niyatini e’lon qildi.
16 fevral kuni AQSh prezidenti Vladimir Putin bilan Saudiya Arabistonida «tez orada» uchrashuv bo‘lib o‘tishi mumkinligini ma’lum qildi. U Putin «jangni to‘xtatmoqchi»ligiga ishonch bildirdi. Biroq, Ukraina prezidenti Vladimir Zelenskiy bu optimizmga qo‘shilmaydi. U Putinga ishonish xato ekanligini ta’kidladi.
Zelenskiy NATOni zaiflashtirishdan alohida ogohlantirdi. Xavfsizlik bo‘yicha yetakchi ekspertlar va siyosatchilar endi tashqi va mudofaa siyosatini Ukrainaga nisbatan ham, o‘z manfaatlaridan kelib chiqib qayta ko‘rib chiqishga chaqirmoqda.
«Biz, evropaliklar, yaqin orada faqat o‘zimizga tayanishimiz kerakligini tushunishimiz kerak», dedi, xususan, Latviya sobiq mudofaa vaziri Artis Pabriks Bild nashriga bergan intervyusida.
«Bizning »Trampdan keyingi B rejamiz« mudofaa koalisiyasini yaratish bo‘lishi kerak, menimcha, u Boltiqbo‘yi va Shimoliy davlatlari, Polsha va Buyuk Britaniyadan iborat bo‘ladi.» Pabriks Shimoliy va Markaziy Yevropadagi muqobil NATOning barcha a’zolari uchun «mudofaa xarajatlarini to‘rt-besh foizgacha oshirish»ni talab qilmoqda.
Hozirda Shimoliy mudofaa siyosati markazi rahbari Pabriks shunday deydi: «Men boshqa mamlakatlardan juda oz narsa kutyapman, chunki ular Rossiya tomonidan to‘g‘ridan-to‘g‘ri tahdid ostida emas». Bu Germaniyaga ham tegishli. Shunga qaramay, Yevropa Ukrainaga harbiy yordam ko‘rsatishda avvalgidan ko‘ra faolroq bo‘lishi kerak, deb hisoblaydi u.
Pabriks ta’kidlaydi: «Ukrainaga kelsak, AQSh yetkazib bermayotgan barcha qurol va o‘q-dorilarni to‘ldirishdan boshqa ilojimiz yo‘q. Agar biz Ukrainadan voz kechsak, o‘zimizga jiddiy zarar yetkazamiz.».
Shuningdek, «Demokratik strategiya tashabbusi» tahlil markazi rahbari Benjamin Tallis yevropaliklarni Trampga nisbatan munosabatini zudlik bilan qayta ko‘rib chiqishga chaqiradi. Tallis Bildga shunday dedi: «Biz muzokaralar stolidan joy olish uchun jiddiy, uyushgan va strategik tarzda harakat qilishimiz kerak, aks holda navbatdagi navbatda bo‘lib qolishimiz mumkin».
Tallisning fikricha, yevropaliklar kelajakda Ukrainaga ko‘proq qurol jo‘natadi va ehtimol Ukraina mudofaa sanoatiga sarmoya kiritadi.
Tinchlikni saqlash uchun Ukrainaga yevropalik askarlarni yuborish masalasiga kelsak, Tramp taklif qilganidek, Tullisning fikricha, bu borada hozircha konsensus yo‘q. Fransiya va Buyuk Britaniya g‘oyaga allaqachon ochiq bo‘lsada, ko‘plab savollar hal etilmagan.
Bugun Parijda Yevropa yetakchilari Ukraina uchun xavfsizlik kafolatlarini qanday taqdim etishlari mumkinligi haqidagi savolga javob topish niyatida.
Natolindagi Yevropa kolleji professori, polshalik tashqi siyosat bo‘yicha ekspert Slavomir Debski «Evropa Tramp bilan muloqot qilishi kerak», deydi. «Unga e’tibor bermaslik Yevropaga, jumladan, Ukrainaga jiddiy zarar yetkazadi», dedi Debski Bild nashriga. U qiyin AQSh prezidenti bilan hamkorlikni davom ettirish tarafdori.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Мудофаа вазирлиги "harbiy Wi-Fi" сифатида танилган Линк-16 орқали маълумотлар алмашинувини таъминловчи CRC System Interface (CSI) тизими бўйича келишувни имзолади.
Ўзбекистон президенти ҳузуридаги хавфсизлик кенгаши котиби ўринбосари, президентнинг ташқи сиёсат масалалари бўйича махсус вакили Абдулазиз Комилов бу ҳақда “Ishonch uz” сайтига берган интервюсида айтиб ўтди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.