So‘nggi yillarda jamoatchilikning siyosatchilarga bo‘lgan ishonchi turli mamlakatlarda barqaror ravishda pasayib borayotgani kuzatilmoqda. Statista Consumer Insights ma’lumotlariga ko‘ra, AQSh aholisining bor-yo‘g‘i 7 foizi siyosatchilarga ishonishini bildirgan. Bu ko‘rsatkich siyosatchilarni mamlakatdagi eng kam ishoniladigan kasblar qatoriga qo‘yadi.
Xuddi shunday tendensiya Germaniya va Buyuk Britaniyada ham kuzatiladi — bu mamlakatlarda ham siyosiy qatlamga bo‘lgan ishonch uzoq yillar davomida past darajadaligicha qolib ketmoqda.
Infografikada siyosatchilar boshqa kasblar bilan solishtirilgan holda ham ko‘rsatilgan. Masalan, olimlarga ishonch har uch mamlakatda taxminan 35–36 foizni tashkil etgan. Polisiyaga nisbatan ishonch 22–35 foiz oralig‘ida. Jurnalistlarga ishonch esa mamlakatga qarab 7–16 foiz oralig‘ida qayd etilgan.
So‘nggi yillarda ma’lumotlar manbalariga nisbatan shubha ortib borishi, “feyk yangiliklar” haqidagi bahslar va ijtimoiy tarmqdagi axborot muhiti ham aholining umumiy ishonch ko‘rsatkichlariga ta’sir qilmoqda. Infografikada keltirilgan raqamlar jamoatchilik kayfiyatidagi ushbu uzoq muddatli o‘zgarishlarni yana bir bor tasdiqlaydi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон футболида катта ўзгаришлар даври бошланмоқда. Президентнинг янги қарорига мувофиқ, Суперлига клубларини молиявий соғломлаштириш ва босқичма-босқич хусусий секторга ўтказиш бўйича аниқ «йўл харитаси» белгиланди.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Терговга кўра, давлат компанияси билан ишлайдиган пудратчилар етказиб берувчи мақомини олиш учун шартнома суммасининг 10–15 фоизини тўлашга мажбурланган.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.