Jinoyat ishlari bo‘yicha Navoiy viloyati Xatirchi tumani sudi mashinasida ikki o‘quvchi qizni urib ketgan o‘qituvchiga hukm o‘qidi. Bu haqda «Gazeta.uz» ma’lum qildi.
Ish materiallariga ko‘ra, 12 aprel kuni ertalab 46-maktab o‘qituvchisi 57 yoshli G‘ulom Qilichev (muqaddam sudlangan, to‘rt farzandning otasi) bir qator yo‘l harakati qoidalarini buzgan va boshqaruvni yo‘qotib, yo‘l chetiga chiqib ketish oqibatida ikki qizni urib yuborgan. YTH Tasmachi mahallasidan o‘tgan 4P269 «Qovoq-Tasmachi-Mirdosh» avtomobil yo‘lining 12−13-kilometrida sodir bo‘lgan.
Oqibatda, sud-tibbiyot ekspertizasi xulosasiga ko‘ra, professional ta’lim maktabining ikkinchi kurs o‘quvchisi 1−2-umurtqalarining sinishi, orqa miya ezilishi, siniqlar atrofidagi yumshoq to‘qimalariga qizil-qora qon quyilishi, tanasidagi ko‘plab shilinma va qontalashlar ko‘rinishidagi hayot uchun xavfli jarohatlar olishi sabab voqea joyida vafot etgan.
Ikkinchi qiz, 17-maktabning 8-sinf o‘quvchisi esa bosh miya yopiq jarohati, bosh miya pardalari ostiga, to‘qimalariga va qorinchalariga qon quyilishi, 1−2-bo‘yin umurtqalari sinishi, tepa, ensa, chakka yumshoq to‘qimalari ostiga qizil-qora qon quyilishi, tanasidagi lat, yara, qontalashlar va shilinmalar ko‘rinishidagi xavfli jarohatlar bilan kasalxonaga yotqizilgan. U 14 aprel kuni tibbiy muassasada vafot etgan.
Sud majlisida ayblanuvchi o‘z aybiga iqror bo‘lmadi. Uning aytishicha, o‘sha kuni o‘g‘li sovg‘a qilgan Cobalt avtomashinasida xotini bilan Kattaqo‘rg‘on tumani Yonboshsoy mahallasida yashovchi qarindoshlari uyidagi dafn marosimidan qaytayotgan bo‘lgan.
Haydovchining so‘zlariga ko‘ra, u boshqaruv vaqtida chalg‘igan, shu sababli mashina yo‘l chetiga chiqib ketgan va u ikki qizni urib yuborgan. Shundan so‘ng, Qilichevning so‘zlariga ko‘ra, u darhol mashinani to‘xtatgan va qizlardan biri bedazor ichida, ikkinchisi esa yo‘l chetida yotganini ko‘rgan. U yaqin atrofdagi odamlar yordamida jabrlanuvchilarni mashinasida shifoxonaga olib borgan. U ularning oila a’zolaridan kechirim so‘ragani va chin ko‘ngildan pushaymonligini bildirib, suddan jazoni yengillashtirishni so‘radi.
Maktab o‘quvchisining otasining sudda aytishicha, 12 aprel kuni qizi qaynonasining uyiga qaynonasining qizi (xotinning opasi) bilan birga ish bilan borgan. U moddiy va ma’naviy zararni qoplashga muhtoj emasligini aytib, jazo qo‘llash bo‘yicha qarorni sud ixtiyoriga qoldirdi.
Professional maktab o‘quvchisining onasi qizidan buvisining uyidan tuz olib kelishni so‘raganini aytdi. Qizga jiyani ham qo‘shilgan. Shuningdek, ayol moddiy va ma’naviy zararni qoplashni talab qilmagan va sudlanuvchiga nisbatan hech qanday da’vosi yo‘qligini bildirgan.
Haydovchining xotinining aytishicha, o‘sha kuni mashina yo‘l chetiga chiqib keta boshlagan va u eriga «Ey, qarang, ey!» deya baqirgan, shundan so‘ng qizlarga urilgan.
Sud G‘ulom Qilichevni Jinoyat kodeksining 266-moddasi 3-qismi «a» bandi (Odamlar o‘limiga olib kelgan transport vositalari harakati yoki ulardan foydalanish xavfsizligi qoidalarini buzish) bilan aybdor deb topdi. U 3 yil muddatga avtomashinani boshqarish huquqidan mahrum qilingan holda manzil koloniya rejimida 5 yil qamoq jazosiga hukm qilindi.
Uning oilasiga garov sifatida to‘langan 8 million so‘m qaytarildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
Боку Россия билан муносабатлардаги зиддият туфайли МДҲ иқтисодий кенгашида иштирок этишдан бош тортди. Бу қарор икки давлат ўртасидаги кескинлашув фонида қабул қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.