Venesuela Milliy assambleyasi payshanba kuni cheklangan amnistiya haqidagi qonun loyihasini ma’qulladi. Unga ko‘ra, amnistiya faqat muayyan namoyishlar va norozilik aksiyalari ishtirokchilariga nisbatan qo‘llanadi.
Avvalroq rasmiylar 1999 yildan hozirgi kungacha bo‘lgan “butun siyosiy zo‘ravonlik davri”ni qamrab oluvchi keng ko‘lamli amnistiya loyihasini va’da qilgan edi.
Mahalliy mustaqil nashr Efecto Cocuyo aniqlik kiritishicha, qonunning yakuniy tahririda 2002 yildan 2025 yilgacha bo‘lgan 13 ta namoyishlar, noroziliklar va ish tashlashlar kabi voqealar sanab o‘tilgan.
Qonunga muvofiq, 2002 yildagi muvaffaqiyatsiz davlat to‘ntarishi ishtirokchilari amnistiyadan foydalanishi mumkin. Shuningdek, amnistiya 2016–2021 yillarda faoliyat yuritgan Milliy assambleya davriga ham tatbiq etiladi. O‘sha paytda parlament muxolifat nazoratida bo‘lgan, Nikolas Maduro boshchiligidagi hukumat esa uning faoliyatini to‘xtatgan edi.
Reuters ma’lumotiga ko‘ra, qonunda aynan qaysi jinoyatlar amnistiyaga tushishi aniq ko‘rsatib o‘tilmagan. Amnistiya qo‘llanilmaydigan jinoyatlar qatoriga esa “xorijiy davlatlar tomonidan xalq, mamlakat suvereniteti va hududiy yaxlitligiga qarshi qurolli harakatlarga ko‘maklashish” ham kiritilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
2021 йилдан бери Ҳабиб бир қанча компания ва лойиҳаларни, жумладан, жамғарма, хайрия ташкилоти, сайёҳлик агентлиги ва кийим брендлари билан ишлашни тўхтатган.
"Манчестер Сити"нинг YouTube канали 2024/25 йилги мавсум давомида Ўзбекистондан 26 миллион марта кўрилди — бу барча мамлакатлар орасида тўртинчи энг юқори кўрсаткичдир.
2026 йил 18 февраль куни соат 08:30 лар атрофида Норин туманида жойлашган “Умид чироғи” кундузги парвариш хизмати тарбияланувчиларини марказга олиб кетиш жараёнида йўл-транспорт ҳодисаси содир бўлди.
Газета Wйборcза хабарига кўра, Полша полиция бошлиғи Марек Борон украиналик собиқ жангарилар мамлакатга келиши билан жиноятчилик кескин ошишини кутмоқда.
Бугунги рақамли дунёда хавфсизлик — энг олий вазифа. Видеода Telegram мессенжери орқали амалга оширилаётган янги турдаги киберфирибгарлик ва ундан ҳимояланиш йўллари ҳақида батафсил маълумот берилган.
Еврокомиссия ва Ғарбий Болқон давлатлари ўртасида ҳайдовчиларнинг ЕИга кириш-чиқиш тизими билан боғлиқ муаммоларини ҳал этиш бўйича тузилган ишчи гуруҳ муҳокамалари давом этмоқда.
Reuters хабарига кўра, Италия ташқи ишлар вазири Антонио Таяни Римда ўтказилган матбуот анжуманида мамлакат Ғазо ва бошқа Фаластин ҳудудларида янги полиция кучларини ўқитишга тайёр эканини айтди.
Ҳиндистоннинг Ражастан штатининг Бҳивади шаҳридаги кимёвий заводда содир бўлган ёнғинда камида етти киши тириклайин ёниб кетди. Ҳиндистон оммавий ахборот воситалари бу ҳақда хабар бермоқда.
1926 йили Баку шаҳрида ўтказилган Биринчи Туркологлар Қурултойи тарихи ва тақдири муштарак, бир тилда сўзлашувчи халқларнинг ХХ асрдаги илмий ва маданий ҳаётида алоҳида ўрин тутган муҳим воқеа бўлди. Бу йил мазкур қурултой ўтказилганига тўлиқ бир аср бўлди. Ушбу муҳим илмий йиғилишнинг мазмуни ва аҳамиятини баҳолаш мақсадида махсус давра суҳбати ташкил этилди.
The Washington Post маълумотига кўра, АҚШ Марказий разведка бошқармаси (МРБ) ва Пентагон Норвегияда “Гавана синдроми” билан боғлиқ махфий қурилмани текширган.