The Economist yozishicha, Amerika aktivlarini ushlab turgan investorlar endi zaifroq va yuqori volatil valyutaga ko‘nikishlari kerak.
So‘nggi 12 oy ichida S&P 500 indeksi sun’iy intellekt bumidan kelib chiqqan investisiyalar oqimi fonida 14% ga o‘sdi. AQSh iqtisodiy o‘sishi hali ham butun dunyoda havas uyg‘otmoqda. Inflyasiya yoki defolt xavfini aks ettirishi kerak bo‘lgan 10 yillik g‘aznachilik obligasiyalari daromadliligi 4,3% ni tashkil etmoqda — bu Tramp lavozimga kirishgan paytdagidan past.
.
2025 yil yanvar oyida eng yuqori nuqtaga yetgandan so‘ng dollar keng valyuta savatiga nisbatan qadrsizlandi. Natijada, xorijiy valyutada hisoblaganda Amerika aktivlarining daromadliligi sust bo‘ldi. Masalan, yevro hisobida Amerika aksiyalari so‘nggi bir yil davomida deyarli o‘smadi. Valyutaning zaiflashishi qisman AQSh va boshqa mamlakatlar o‘rtasidagi foiz stavkalari farqining qisqarishi bilan izohlanadi.
.
Agar yangi AQSh Federal zaxira tizimi raisi tasdiqlanganidan so‘ng hamkasblarini foiz stavkalarini pasaytirishga ko‘ndirsa, bu qisqartirishlar ehtimol cheklangan bo‘ladi. Inflyasiya 2,8% darajada ekan, u hali ham 2%lik maqsadli ko‘rsatkichdan yuqori. Soliq imtiyozlari va rag‘batlantirish choralari bir yil davomida byudjet taqchilligini YAIMning 6,3%iga yetkazdi. Agar Oliy sud Tramp joriy etgan tariflarni noqonuniy deb topsa, yangi byudjet rag‘batlantirish bosqichlari boshlanishi mumkin. Bu esa inflyasiyani yanada oshirishi va dollar aktivlariga nisbatan shubhalarni kuchaytirishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Эрон ҳукумати бўғоз фақат транзит йиғимларидан фойдаланилган ҳолда “янги ҳуқуқий режим” доирасида зарарлар қоплангандан кейингина очилишини маълум қилди.
"Мавжуд таҳдидларга қарши қонуний ҳимоя заруратини ҳисобга олган ҳолда, аввалги баъзи фатволарни қайта кўриб чиқиш нафақат мумкин, балки баъзи ҳолларда зарур бўлиб туюлади, токи Ислом тизими душман фитналарига қарши максимал даражада тўхтатувчи ва хавфсизлик кафолатига эга бўлсин", - дейилади мурожаатда.
Жанубий Корея томонининг миллий разведка маълумотларига таяниб хабар беришича, Шимолий Корея давом этаётган можаро фонида Эрондан узоқлашишни бошлаган.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Суҳбат чоғида Америка–Ўзбекистон ишбилармонлик ва инвестиция кенгаши йиғилиши натижалари муҳокама қилинди, шунингдек, иқтисодий лойиҳалар портфели изчил кенгайиб бораётгани қайд этилди.
Агар музокаралар силжимаса, соат 20:00 га келиб ҳужум бошланиши мумкин ва у аввал кўрилмаган даражада қаттиқ бўлади, деб хабар қилди Fox News журналисти Дональд Трамп сўзларига таяниб.
Сиёсатшунос Алмас Ҳайдар Нақвийнинг таъкидлашича, АҚШ ва Эрон ўртасидаги асосий тўсиқ — ўзаро ишончсизлик бўлиб, бу можарони ҳал қилишга жиддий халақит бермоқда.
The Wall Street Journal хабарига кўра, Теҳрон АҚШ президенти Дональд Трампнинг “Эрондаги бутун цивилизацияни йўқ қилиш” ҳақидаги баёнотидан кейин Вашингтон билан тўғридан-тўғри мулоқотларни тўхтатган.
“Самимий меҳмондўстлик ва илиқ қабул учун чин дилдан миннатдорлик билдираман. Бўлиб ўтган мазмунли ва конструктив мулоқотни юксак қадрлайман ҳамда яқин кунларда Вашингтонда самарали учрашувлар ўтказилишига умид қиламан,” — дейди Саида Мирзиёева учрашув хусусида.
Ҳозирда қонунбузарларга нисбатан Жиноят Кодексининг 223 ва 246-моддалари билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.