Politico'ning xabar berishicha, Vashington NATO'ni keng ko‘lamli global hamkorlik tuzilmasi emas, balki sof Yevroatlantika mudofaa ittifoqi sifatida ko‘rishni istamoqda. AQSh pozisiyasiga ko‘ra, alyans o‘zining asosiy vazifasiga — a’zo davlatlarni himoya qilishga qaytishi, kengayish va tashqi mintaqalarda faoliyat yuritishni kamaytirishi kerak.
NATO'dagi ikki diplomatning so‘zlariga ko‘ra, AQSh alyansdan Iroqdagi missiyani 2026 yil sentyabriga qadar yakunlashni so‘ragan. Missiyaning asosiy maqsadlaridan biri ISHID terrorchilik guruhiga qarshi kurashish edi.
Shuningdek, AQSh Kosovodagi missiyani ham qisqartirish niyatida ekanini bildirgan. Bu esa yevropalik ittifoqchilar orasida jiddiy xavotir uyg‘otmoqda. Yevropa tashqi aloqalar kengashi katta ilmiy xodimi Endjelushe Morina ushbu missiya mintaqa xavfsizligini ta’minlash uchun o‘ta muhim ahamiyatga egaligini ta’kidlamoqda.
Mazkur missiyalarni boshlash yoki tugatish uchun NATO'ga a’zo barcha 32 davlatning roziligi talab etiladi.
Shu bilan birga, AQSh iyul oyida Anqarada o‘tkazilishi rejalashtirilgan NATO sammitiga Ukraina hamda alyansning Hind-Tinch okeani mintaqasidagi hamkorlari — Avstraliya, Yangi Zelandiya, Yaponiya va Janubiy Koreyani taklif qilishga qarshi chiqmoqda. Mazkur davlatlar faqat sammit doirasidagi qo‘shimcha tadbirlarga jalb etilishi mumkinligi aytilmoqda.
Alyans ichida bu yondashuv “zavod sozlamalariga qaytish”, ya’ni NATO faoliyatini uning asosiy vazifasi bilan cheklash, mudofaadan tashqariga chiqadigan operasiyalarni qisqartirish sifatida baholanmoqda. Ushbu siyosatga qarshi chiqayotgan ittifoqchilar hamkorliklar tiyib turish va umumiy mudofaa tizimi uchun muhim ahamiyatga egaligini bildirmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
2021 йилдан бери Ҳабиб бир қанча компания ва лойиҳаларни, жумладан, жамғарма, хайрия ташкилоти, сайёҳлик агентлиги ва кийим брендлари билан ишлашни тўхтатган.
2026 йил 18 февраль куни соат 08:30 лар атрофида Норин туманида жойлашган “Умид чироғи” кундузги парвариш хизмати тарбияланувчиларини марказга олиб кетиш жараёнида йўл-транспорт ҳодисаси содир бўлди.
Газета Wйборcза хабарига кўра, Полша полиция бошлиғи Марек Борон украиналик собиқ жангарилар мамлакатга келиши билан жиноятчилик кескин ошишини кутмоқда.
Бугунги рақамли дунёда хавфсизлик — энг олий вазифа. Видеода Telegram мессенжери орқали амалга оширилаётган янги турдаги киберфирибгарлик ва ундан ҳимояланиш йўллари ҳақида батафсил маълумот берилган.
Еврокомиссия ва Ғарбий Болқон давлатлари ўртасида ҳайдовчиларнинг ЕИга кириш-чиқиш тизими билан боғлиқ муаммоларини ҳал этиш бўйича тузилган ишчи гуруҳ муҳокамалари давом этмоқда.
Reuters хабарига кўра, Италия ташқи ишлар вазири Антонио Таяни Римда ўтказилган матбуот анжуманида мамлакат Ғазо ва бошқа Фаластин ҳудудларида янги полиция кучларини ўқитишга тайёр эканини айтди.
Ҳиндистоннинг Ражастан штатининг Бҳивади шаҳридаги кимёвий заводда содир бўлган ёнғинда камида етти киши тириклайин ёниб кетди. Ҳиндистон оммавий ахборот воситалари бу ҳақда хабар бермоқда.
1926 йили Баку шаҳрида ўтказилган Биринчи Туркологлар Қурултойи тарихи ва тақдири муштарак, бир тилда сўзлашувчи халқларнинг ХХ асрдаги илмий ва маданий ҳаётида алоҳида ўрин тутган муҳим воқеа бўлди. Бу йил мазкур қурултой ўтказилганига тўлиқ бир аср бўлди. Ушбу муҳим илмий йиғилишнинг мазмуни ва аҳамиятини баҳолаш мақсадида махсус давра суҳбати ташкил этилди.
The Washington Post маълумотига кўра, АҚШ Марказий разведка бошқармаси (МРБ) ва Пентагон Норвегияда “Гавана синдроми” билан боғлиқ махфий қурилмани текширган.
13 февраль куни Тошкент шаҳридаги 31-мактаб ва “Oxbridge” халқаро мактаби ўқувчилари, шунингдек, Фарғона вилояти ёш экологлар ҳаракати аъзолари, ёш эко-фаоллар Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитасига ташриф буюрди.