O‘zbekiston tarixda ilk bor BMTning Oziq-ovqat va qishloq xo‘jaligi tashkiloti (FAO) Kengashiga 2028–2029 yillar uchun a’zo sifatida saylandi. Bu mamlakatning global qishloq xo‘jaligi siyosatdagi o‘rni kuchayib borayotganini ko‘rsatadi.
2025 yil 4 iyul kuni Italiyaning Rim shahrida bo‘lib o‘tgan saylovda O‘zbekiston Birlashgan Millatlar Tashkilotining Oziq-ovqat va qishloq xo‘jaligi tashkiloti (FAO) Kengashiga saylandi. O‘zbekiston ushbu organga tarixda birinchi marta bir ovozdan saylangani ma’lum qilindi.
FAO Kengashi 3 yillik muddatga saylanadigan 49 davlatdan iborat bo‘lib, u tashkilot byudjeti, dasturlari hamda muhim qarorlar va tavsiyalarni muhokama qilish vakolatiga ega. Ushbu saylov natijasi O‘zbekistonning qishloq xo‘jaligi va oziq-ovqat xavfsizligi sohasidagi islohotlari xalqaro darajada e’tirof etilganini anglatadi.
Tashqi ishlar vazirligi ta’kidlashicha, FAO Kengashiga a’zolik O‘zbekistonga xalqaro oziq-ovqat siyosati va standartlarni ishlab chiqish, milliy tashabbuslarni ilgari surish hamda yangi moliyaviy resurslar jalb etishda katta imkoniyatlar yaratadi.
FAO — BMT tarkibidagi maxsus agentlik bo‘lib, dunyo miqyosida ocharchilikka qarshi kurashish va oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlashni maqsad qiladi. Unga 194 mamlakat va Yevropa Ittifoqi a’zo bo‘lgan. Tashkilotning bosh qarorgohi Rimda joylashgan va u 130 dan ortiq mamlakatda faoliyat olib boradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.