Iqtisodiy tadqiqotlar va islohotlar markazining Namangan filiali xodimlari tomonidan tabiiy ofatlarga chidamli binolarni qurish bo‘yicha Yaponiya tajribasi o‘rganildi.
🍎 Yaponiya seysmik faol nuqtada joylashganligi sababli, bino va inshootlarni qurish bo‘yicha jahondagi eng yuqori standartlarni joriy etgan mamlakat hisoblanadi. Hisob kitoblarga ko‘ra, Yaponiyada har yili o‘rtacha 2000 ga yaqin zilzilalar sodir bo‘lib turadi.
🌊 Doimiy zilzilalar va boshqa tabiiy ofatlar bo‘lishiga qaramay Tokio shahri Economist Intelligence Unit (EIU) tashkiloti tomonidan o‘tkazilgan “Xavfsiz shaharlar indeksi” (Safe Cities Index) tadqiqotida 2015, 2017 va 2019 yillarda eng xavfsiz shahar deb topildi.
❗️Qurilish standardlarini joriy etish bo‘yicha tadrijiy islohotlar:
⭕1924 yilda zilzilaga bardosh bera oladigan bino va inshootlarni qurish bo‘yicha yangi qonun loyihasi ishlab chiqildi.
⭕1950 yilda “Kyu-taishin” nomi bilan yuritiluvchi “Bino standartlari to‘g‘risida (Building Standards Law)”gi qonun loyihasi ishlab chiqildi.
⭕1981 yilda "Shin-taishin", “Zilzilaga Chidamli Yangi Bino Standardlari to‘g‘risida (New Earthquake Resistant Building Standard Amendment)”gi qonun qabul qilindi.
🏫 Maktab, shifoxona va boshqa barcha davlat infrastruktulari yuqoridagi standardlar asosida quriladigan bo‘ldi.
🕐 Zilzilaga chidamli yangi standardlar asosida (“shin-taishin”) konstruksiyalash metodining uch turi mavjud:
1️⃣Taishin (耐震) - qonun talab qiladigan yengil zilzilaga chidamlilik.
2️⃣Seishin (制震) – tebranishni nazorat qilish.
3️⃣Menshin (免震) – poydevor izolyasiyasi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.