AQSh prezidenti Donald Tramp o‘zining milliy xavfsizlik bo‘yicha maslahatchisi Mayk Valsni Isroil bosh vaziri Binyamin Netanyaxu bilan yaqin aloqalari tufayli yuzaga kelgan mojarodan so‘ng ishdan bo‘shatdi. Bu haqda Oq uydagi manbalarga tayanib, Washington Post nashri xabar bermoqda.
❕ Nashrning yozishicha, Tramp Netanyaxuning Vashingtonga tashrifidan so‘ng Vals Isroil bosh vaziri pozisiyasini baham ko‘rgan holda Eronga zarba berish g‘oyasini ilgari sura boshlaganini bilgan. Manbalarga ko‘ra, Vals bu masala hatto AQSh prezidentining o‘zi bilan muhokama qilinmasdan oldin Isroil bilan ehtimoliy harbiy harakatlarni muvofiqlashtirgan.
“U mamlakat siyosatini Tramp qo‘llab-quvvatlamaydigan yo‘nalishga yo‘naltirishga uringan”, — dedi WP manbalaridan biri. Boshqa bir manbaning aytishicha, Vals harbiy bosim foydasiga diplomatiyadan voz kechishni talab qilgan.
Oq uy maslahatchi o‘z vakolatlaridan oshib ketgan va AQSh manfaatlaridan kelib chiqib ish tutmayotganiga ishongan.
“Siz boshqa davlat prezidenti uchun emas, o‘z mamlakatingiz prezidenti uchun ishlaysiz”, — deya Tramp maslahatchilaridan birining so‘zlarini keltiradi gazeta.
Oq uy apparati rahbari Syuzi Uayls ham Vals Tramp uchun “yaxshi mos emas” deb hisobladi. O‘zaro munosabatlardagi keskinlik kuchaydi va yakuniy qarorga Signal messenjeridagi yopiq chatda maxfiy ma’lumotlarning sizib chiqishi sabab bo‘ldi. “Atlantic ” jurnalining bosh muharriri Jeffri Goldberg xatolik tufayli u yerda bo‘lgan. Vals mas’uliyatni o‘z zimmasiga oldi.
Janjaldan so‘ng Oq uyda milliy xavfsizlik bo‘yicha maslahatchi alohida lavozimini bekor qilish masalasi muhokama qilindi. Uning vazifalari Davlat kotibi Marko Rubioga topshirildi. Tayinlash 1-may kuni e’lon qilindi.
Iste’foga chiqishiga qaramay, Vals AQShning BMTdagi elchisi lavozimiga nomzod qilib ko‘rsatilgan. Vise-prezident J.D.Vens buni ko‘tarilish deb atadi va sobiq maslahatchi ma’muriyatning ishonchini saqlab qolishini aytdi.
Axios manbalari shtab boshlig‘ining o‘rinbosari Stiven Miller va Yaqin Sharq bo‘yicha maxsus elchi Stiv Vitkoffni Valsning mumkin bo‘lgan vorislari sifatida ko‘rsatdi, deb yozadi Politico.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Мудофаа вазирлиги "harbiy Wi-Fi" сифатида танилган Линк-16 орқали маълумотлар алмашинувини таъминловчи CRC System Interface (CSI) тизими бўйича келишувни имзолади.
Ўзбекистон президенти ҳузуридаги хавфсизлик кенгаши котиби ўринбосари, президентнинг ташқи сиёсат масалалари бўйича махсус вакили Абдулазиз Комилов бу ҳақда “Ishonch uz” сайтига берган интервюсида айтиб ўтди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.