Shu haftada Meta Platforms, TikTok va YouTube kompaniyalari yoshlarning ruhiy salomatligiga salbiy ta’sir ko‘rsatganliklari uchun sudga tortilayapti. Bu orqali bolalarning ekran oldida qancha vaqt o‘tkazishi haqida yangi muhokama boshlanmoqda, deb xabar beradi AZERTADJ.
Agentlikning xabar berishicha, bu sud ishi ijtimoiy tarmoqlar egalari bolalarni qaram qilib qo‘yish maqsadida o‘z platformalarini maxsus ishlab chiqqanini aniqlashga qaratilgan.
Ijtimoiy tarmoqlar qurbonlarining huquqlarini himoya qilish markazi asoschisi Metyu Bergmanning aytishicha, bu — ijtimoiy tarmoq kompaniyalarining bolalarga zarar yetkazish ayblovlari bilan sudga tortilishining birinchi ishi.
Sud kompaniyalarning KGMga ruhiy salomatlikka zarar yetkazgan mahsulotlarni taklif qilish orqali bee’tiborlik qilganmi va uning ilovalardan foydalanishi uning depressiyasining rivojlanishiga boshqa sabablarga nisbatan muhim ta’sir ko‘rsatganmi, degan savolni hal qilishi kerak. Ya’ni, masala, u ilovalardagi uchinchi tomonlarning kontentini ko‘rib chiqib yoki hayotidagi boshqa omillar ta’sirida depressiyaga tushganmi, shuni aniqlash.
2018 yildan boshlab Meta kompaniyasi AQSh bo‘ylab o‘rta maktablarda ota-onalarga internetda yoshlarning xavfsizligi masalalari bo‘yicha seminarlar o‘tkazib kelmoqda.
TikTok ham shunday tadbirlarga qo‘llab-quvvatladi. Kompaniyaning veb-saytidagi ma’lumotga ko‘ra, 100 dan ortiq mahalliy va mintaqaviy ota-onalar qo‘mitasi tomonidan tashkil etilgan «Yaxshilik qil» dasturi TikTok funksiyalari bo‘yicha ota-onalarga mo‘ljallangan o‘quv materiallarini o‘z ichiga oldi, jumladan, ekran vaqtini kechasi cheklash imkoniyati ham mavjud.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Энди қамчи керак бўлади. Шунинг учун ёшларни тайёрламоқдамиз. “Зумер”ларга спорт залига боришни ва эркакларга хос спорт турлари билан шуғулланишни маслаҳат бераман.
Чагаев нутқи давомида Ўзбекистон ва Россия ўртасидаги муносабатлар ҳозирда яхши эканини, Валуевга ўхшаганлар эса буни бузишга ҳаракат қилаётганини айтди.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Қирғизистон меҳнат муҳожирлари учун полисларни расмийлаштиришдан бош тортгани учун Россияга қарши ЕОИИ судига даъво аризаси киритди, деб хабар берди Жогорку Кенешнинг меҳнат, соғлиқни сақлаш, аёллар ва ижтимоий масалалар қўмитаси йиғилишида.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.
АҚШнинг Миграция ва божхона назорати хизмати (ICE) бюрократик хатолик туфайли 2022 йилда содир этилган ва мамлакат тарихидаги энг йириклардан бири ҳисобланган — тахминан 100 миллион долларлик қимматбаҳо буюмлар ўғирланиши ишида гумон қилинган шахсни депортация қилди.
Маълум бўлишича, 2026 йил 24 январь куни соат 19:40 атрофида Истанбул шаҳрининг Шишли туманида чиқиндилар орасидан буюм териб юрган фуқаро контейнер ичида ўралган, бош қисми мавжуд бўлмаган жасадни аниқлаб, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларга хабар берган.
Ташқи ишлар вазирлиги матбуот котиби Аҳрор Бурхоновнинг маълум қилишича, 8 нафар Ўзбекистон фуқаросига умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланган.