Kanadaning Toronto shahrida dunyo miqyosidagi eng nufuzli tadbirlardan biri — Xalqaro tog‘-kon sanoati konferensiyasi bo‘lib o‘tmoqda. Unda dunyoning 135 dan ortiq mamlakatlaridan 27 mingdan ortiq mineral resurslar sohasidagi yetakchi mutaxassislar, investorlar va yirik kompaniyalar ishtirok etib, ishtirokchilar qatoridan O‘zbekiston texnologik metallar kombinati ham o‘rin olgan.
Anjumanning alohida e’tiborga molik jihati unda “O‘zbekiston kuni”ning o‘tkazilishi bo‘ldi. Bu tashabbus mamlakatimizning sanoat salohiyatini, ayniqsa, texnologik metallar va nodir yer elementlari sohasidagi imkoniyatlarini xalqaro maydonda keng targ‘ib etishga qaratilgan. Unda O‘zbekiston texnologik metallar kombinati boshqaruv raisi so‘zga chiqib, yurtimizning boy mineral resurslari va ularning strategik ahamiyati haqida xalqaro hamjamiyatga ma’lumot berdi.
Hozirgi vaqtda jahonda kritik metallarga bo‘lgan talab keskin ortib borayotgan bir davrda, Prezidentimiz tashabbusi bilan tashkil etilgan O‘zbekiston texnologik metallar kombinati sanoat uchun muhim ahamiyatga ega 20 ta kritik mineral bo‘yicha 50 dan ortiq yirik loyihalarni amalga oshirishni rejalashtirgan.
Farhod Abdullayev, O‘zTMK boshqaruv raisi: Ushbu anjuman jahonning eng yirik sanoat va investisiyaviy tadbirlaridan biri hisoblanadi. Biz bu yerda o‘z mahsulotlarimiz, investisiyaviy imkoniyatlarimiz va strategik loyihalarimizni xalqaro hamjamiyatga taqdim etmoqdamiz. Anjuman doirasida o‘tkazilgan “O‘zbekiston kuni” ham mamlakatimizning sanoat salohiyatini va xomashyo bazasini xalqaro miqyosda kengroq namoyish etishga qaratilgan. Ushbu kun doirasida o‘tkazilgan taqdimotlarimizda O‘zbekistonning texnologik metallar sohasidagi ulkan imkoniyatlari, xomashyo resurslari va investisiyaviy muhiti haqida to‘liq ma’lumot berildi. Shuningdek, xalqaro kompaniyalar va investorlar bilan yaqindan muloqot qilish imkoniyatiga ega bo‘ldik. Albatta, texnologik metallar sohasini rivojlantirish bo‘yicha berilgan aniq taklif va loyihalar nafaqat sohaning yetakchi mutaxassislarida, balki xalqaro investorlar orasida ham katta qiziqish uyg‘otdi.
Anjuman davomida qator yirik xorijiy kompaniyalar vakillari bilan sanoatdagi yangi texnologiyalar, mineral resurslarni qazib olish va qayta ishlash, investisiya loyihalarini amalga oshirish yuzasidan fikr almashilmoqda. Ko‘plab kompaniyalar O‘zbekiston bilan hamkorlik qilishga qiziqish bildirib, hozirda muzokaralar jarayonida qator istiqbolli kelishuvlarga erishilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Бу ҳақда “Туркменгаз” давлат концернига қарашли Табиий газ илмий-тадқиқот институти лабораторияси мудири Ирина Лурьева TESC 2025 халқаро конференциясида маълум қилди, деб хабар беради РИА Новости.
“Ватанимиз тарихида биринчи марта жаҳон чемпионати йўлланмасини қўлга киритгани, Янги Ўзбекистоннинг халқаро миқёсдаги шон-шуҳратини юксалтириш, ёш авлодни она юртга муҳаббат, миллий ғурур ва ватанпарварлик руҳида тарбиялаш ишларида фаол иштирок этиб келаётгани учун”, - дейилади президент фармонида.
Қўшма Штатлар Киевга ҳарбий ёрдамни тўхтатишга қарор қилган тақдирда ҳам Европа Украина қаршилигини қўллаб-қувватлашга қодир, деди Германиядан қурол-яроғ етказиб беришни мувофиқлаштириш учун масъул немис генерали Кристиан Фрейдинг Реутерс агентлигига.
Германия канцлери Фридрих Мерц АҚШ Конгрессидаги айрим сенаторларни Россиянинг қайта ҳарбий қуролланиш ҳаракатларини тушунмасликда айблади. Унинг фикрича, улар Москва томонидан олиб борилаётган тайёргарлик кўламини ҳақиқий таҳдид сифатида қабул қилмаяпти.
Янги қонунга кўра, бундай ҳуқуқбузарлик учун:
▪️жисмоний шахсларга — 50 минг рублгача (8,1 млн сўм),
▪️мансабдорларга — 200 минг рублгача (32 млн сўм),
▪️компанияларга — 500 минг рублгача (81 млн сўм) жарима солинади.
АҚШ олимлари янги коронавирус ҲКУ5-CОВ-2 ни топдилар, у одамларни юқтиришдан атиги битта мутатсион бўлиши мумкин. У Хитойда кўршапалак намуналаридан ажратилган ва тадқиқотга кўра, маълум ўзгаришлар билан инсон ҳужайраларига кириб боришга қодир. Натижалар Натуре Cоммуниcатионс журналида чоп этилган .
“Репорт” Euronews телеканалига таяниб хабар беришича , ҳибсга олинганлар орасида Европа, АҚШ ва Лотин Америкасидан келган тиббиёт ходими ва икки нафар ўқитувчи бор.
6 июн тонгида Россия томонидан Украина пойтахти Киевга ракеталар ва дронлар ёрдамида кучли ҳужум уюштирилди. Ҳужум оқибатида камида тўрт киши ҳалок бўлди, яна 20 нафар одам турли тан жароҳатлари билан жабрланди.
АҚШ президенти Доналд Трамп ва Tesla ҳамда SpaceX хўжайини, Ҳукумат самарадорлиги департаменти (DOGE)нинг собиқ раҳбари Илон Маск 5 июнь куни ижтимоий тармоқларда кескин можарога киришди. Трамп, хусусан, Маскнинг компанияларини субсидиялардан маҳрум қилиш билан таҳдид қилган ва Маск SpaceX Dragon космик кемаси фаолиятини зудлик билан тўхтатаётганини айтиб, жавоб қайтарган.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.