Tesla kompaniyasining e’lon qilingan hisobotlariga ko‘ra, so‘nggi chorakda sof foyda 71% ga kamayib, 2,3 milliard dollarni tashkil etdi. Ushbu natijalar oshkor qilingach, kompaniya aksiyalari birja savdosidan tashqarida taxminan 3% ga tushib ketdi. Mutaxassislar buni AQSh va Yevropadagi elektromobillarga bo‘lgan talabning pasayishi bilan bog‘lashmoqda: Tesla tarixida ilk bor sotuv hajmi kamayib, 1,79 million avtomobilni tashkil etdi, bu esa 2023 yilga nisbatan 19 ming donaga kamdir.
Bundan tashqari, kompaniya obro‘siga zarar yetkazuvchi omillar ham mavjud. Ilon Maskning siyosiy bayonotlari ayrim mijozlarning Tesla avtomobillariga bo‘lgan qiziqishini kamaytirgan. Hatto ba’zi xaridorlar buyurtmalaridan voz kechayotgani aytilmoqda. Shuningdek, katta reklama bilan taqdim etilgan Cybertruck pikapi kutilgan natijani bermadi va keng ommaga yoqmay qoldi.
Shunga qaramay, Tesla yangi modellar yordamida vaziyatni o‘nglashga umid qilmoqda. Mart oyida kompaniya yangilangan Model Y avtomobilini taqdim etadi, uning yangilangan komplektasiyadagi narxi 60 990 yevroni tashkil etadi. Mask, shuningdek, avtonom boshqaruv texnologiyasiga katta umid bog‘lamoqda: iyun oyidan boshlab Texas shtatining Ostin shahrida haydovchisiz taksi xizmati yo‘lga qo‘yiladi, 2026 yilgacha esa bu xizmat keng miqyosda joriy etilishi rejalashtirilgan.
Ilon Mask esa Tesla avtomobillar uchun sun’iy intellekt sohasida yetakchi ekanini ta’kidlab, shunday dedi: «Bu yo‘nalishda bizdan oldinda borayotgan hech qanday kompaniya yo‘q».
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.