Sudanda davom etayotgan uch yillik urush ayollar va qizlar uchun misli ko‘rilmagan darajada og‘ir gumanitar va himoya inqirozini keltirib chiqardi. BMT ma’lumotlariga ko‘ra, 17 milliondan ortiq ayol va qiz hozirda gumanitar yordamga muhtoj.
Mojaro davomida keng ko‘lamli qotilliklar, ommaviy ko‘chishlar va tizimli jinsiy zo‘ravonlik holatlari qayd etilmoqda. Jinsiy zo‘ravonlik ko‘p hollarda urush taktikasi sifatida qo‘llanilayotgani vaziyatni yanada og‘irlashtirmoqda.
Ayollar va qizlar qochish yo‘llarida, ko‘chirish lagerlarida, shuningdek, oziq-ovqat, suv va boshpana izlash jarayonida zo‘ravonlikka uchrayotgani aytilmoqda. Hatto o‘z uylarida ham xavfsizlik kafolatlanmagan.
Jinsiy va genderga asoslangan zo‘ravonlikdan jabrlanganlarga yordamga muhtojlar soni urushdan oldingi davrga nisbatan to‘rt barobar oshgan. 2026 yilga kelib 12,7 million kishi bunday yordamga muhtoj ekani qayd etilgan.
Shu bilan birga, oziq-ovqat, tibbiy yordam va boshpana yetishmasligi keskin muammo bo‘lib qolmoqda. Darfur va Kordofan hududlarida ocharchilik xavfi saqlanib qolmoqda.
Shunga qaramay, sudanlik ayollar og‘ir sharoitlarda ham gumanitar yordam ko‘rsatish va mahalliy tinchlik tashabbuslarida faol ishtirok etmoqda. Biroq BMT ma’lumotiga ko‘ra, ayollar boshchiligidagi tashkilotlar yetarli moliyalashtirilmagan va jiddiy xavf-xatarlar hamda to‘siqlarga duch kelmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Америка оммавий ахборот воситалари маълумотларига кўра, Исроил разведка хизмати — Моссад Эронда ҳокимиятга мамлакатнинг собиқ президенти Маҳмуд Аҳмадинажодни қайтаришга умид қилган.
АҚШ президенти Доналд Трамп Россия президенти Владимир Путин ва Хитой етакчиси Си Цзинпин ўртасидаги музокараларни олқишлади. Трамп иккала ҳамкасби билан ҳам «яхши муносабатлар ўрнатганини» таъкидлади.
Нашр суҳбатдошларининг сўзларига кўра, ушбу режанинг бир қисми Аҳмадинажод уй қамоғида сақланаётган Теҳрондаги бинонинг қўриқчиларига зарба беришдан иборат эди.
Федерал прокуратура хитойлик 55 ва 52 ёшли Германия фуқароси бўлган эр-хотинни Хитой разведкаси топшириғи билан немис университетлари ходимлари билан алоқа ўрнатганликда айбламоқда.
12-20 май кунлари бўлиб ўтаётган 79-Канн халқаро кинофестивали Marché du Film кинобозорида Ўзбекистон 25 фоизли Rebate ва Country Placement дастурларини эълон қилди.
Истанбул бугунги кунда юксак даражадаги маданият ва санъат маркази сифатида эътироф этилмоқда. Шаҳар 41 та конгресс маркази, 225 та санъат галереяси ҳамда 27 та олий таълим муассасасида амалга оширилаётган ранг-баранг дизайн дастурларини ўз ичига олган кенг инфратузилмага эга бўлиб, ҳар йили ўртача 20 дан ортиқ халқаро санъат ва дизайн тадбирлари ўтказилади.
Тадбирнинг очилишида сўзга чиққан Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова бундай нуфузли форумнинг Бокуда ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга эканини таъкидлади. Унинг қайд этишича, ушбу форум ҳукуматлар, олимлар, меъморлар, халқаро ташкилотлар ҳамда фуқаролик жамияти вакилларини бирлаштирувчи муҳим глобал майдон ҳисобланади.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Президент Шавкат Мирзиёев раҳбарлигидаги Ўзбекистон ҳукумати билан давлат корхоналарида самарали бошқарувни йўлга қўйиш, иқтисодиётни қўллаб-қувватлайдиган кучли ва барқарор бизнесларни шакллантириш ҳамда маҳаллий капитал бозорини ривожлантириш йўлида ҳамкорлик қилаётганидан фахрланади.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.