Qozog‘iston parlamenti respublika hududida xorijiy onlayn -platformalar va messenjerlar faoliyatini tartibga soluvchi qonun loyihasini ko‘rib chiqadi.
Deputatlar Dinara Zakiyeva va Aydos Sarim bola huquqlarini himoya qilish to‘g‘risidagi qonun hujjatlariga o‘zgartirish va qo‘shimcha kiritish haqida takliflar tayyorlashgan. Unda internet saytlari va tezkor xabar almashish xizmatlari yangi qoidalar keltirilgan.
Xususan, Qozog‘istonda ishlashni davom ettirish uchun xorijiy onlayn -platformalar yuridik shaxsni ro‘yxatdan o‘tkazishi va respublikada o‘z filialini ochishi kerak. Filialni albatta Qozog‘iston fuqarosi boshqarishi zarur. Aks holda, sayt va messenjerlar blokirovka qilinadi.
Mualliflar bunday qonun loyihasining zarurligini yaqinda keng tarqalgan kiberhujum (kiberbulling) - ijtimoiy tarmoq va messenjerlar yordamida odamni ta’qib qilish bilan izohlaydilar. O‘zgartirishlar internetdagi noqonuniy kontentga qarshi choralarni qonuniy tartibga solishni takomillashtiradi.
Bundan tashqari, agar qonun loyihasi qabul qilinsa, saytlar sud qarori bilan emas, balki vakolatli organ qarori bilan bloklanadi. Barcha qonunbuzar-saytlar yagona reestrga kiritiladi.
Deputatlarning so‘zlariga ko‘ra, hozirda shunga o‘xshash cheklovlar boshqa mamlakatlarda, masalan, Rossiya va O‘zbekistonda amal qiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.