Qirg‘izistonda voyaga yetgan fuqarolarga otasi yoki onasining familiyasini olish huquqini beruvchi hujjat qayta ko‘rib chiqildi. Konstitusiyaviy sud tanlash huquqini bekor qilish to‘g‘risida qaror qabul qildi.
Hujjatda aytilishicha, ilgari qabul qilingan onaning familiyasini olish imkoniyati faqat jamiyatning belgilangan tamoyillariga javob bermaydigan, lekin qonunchilik qarorini talab qiladigan hayotdagi holatlar bilan bog‘liq edi. Gap otasidan ruhiy yoki jismoniy jarohat olgan, hayotida boshqa salbiy hodisaga uchragan va sud aktisi bilan isbotlanganlikdan ismiga erkak kishining ismini qo‘shishni istamaydigan fuqarolarga voyaga yetganidan so‘ng bunday imkoniyatni berish haqida edi.
Qirg‘iz jamiyati Ana institutini qabul qila olmadi, bunga qirg‘iz xalqining axloqiy tamoyillari, qadriyati va an’analari sabab bo‘ldi. Sudning bunday qarori jamiyatda bahs-munozaralarga sabab bo‘ldi. Shu munosabat bilan joriy yilning oktyabr oyida davlat rahbari Sadir Japarov Konstitusiyaviy sudning parlament tomonidan bir ovozdan qabul qilingan qarorini qayta ko‘rib chiqishni topshirib, Qonunga o‘zgartishlar kiritish tashabbusi bilan chiqdi.
9 noyabr kuni mamlakat Konstitusiyaviy sudi onalik institutiga oid qarorini qayta ko‘rib chiqdi va ota yoki onaning nasl-nasabini tanlash huquqini olib tashladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.