Polsha chegara xizmati Belarus bilan chegarani mustahkamlash uchun chegarachilarni qo‘shimcha yollash ishlarini olib boradi.
Bu haqda IIV rahbari Tomash Semonyak "X"dagi sahifasida yozgan.
"Biz Polsha-Belarus chegarasini himoya qilmoqdamiz. Jismoniy to‘siqni mustahkamlagandan so‘ng (noqonuniy muhojirlarga avvalgi hukumat tomonidan qurilgan to‘siqni yengib o‘tish uchun 20 soniya kerak edi) va elektron to‘siqni kengaytirgandan so‘ng (yangi kameralar, datchiklar, yorug‘lik), bufer zonani tashkil qilish va noqonuniy yo‘lboshchilar bilan shafqasizlarcha kurash olib boramiz va ularni gibrid tajovuz xavfi bo‘lgan hududlarni qo‘riqlashga yuboramiz" - dedi vazir.
Uning qo‘shimcha qilishicha, bu yil dastlabki 500 nafar yangi xodim, “keyin yana ming nafar” ishga olinadi.
Ichki ishlar vazirligi rahbarining ma’lum qilishicha, hozirda Polshaning sharqiy chegarasida jami 11 ming nafar chegarachilar, Polsha armiyasi askarlari va polisiya xodimlari xizmat qilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.