Amaliy Iqtisodiyot Tadqiqot Markazi (AERC) o‘z hisobotida 2024 yil oxirida valyuta kursida dollar kursini bashorat qildi. Ularga ko‘ra, tenge yanada mustahkamlanadi.
Tahlilchilar valyuta kursi bir dollar uchun 464,1 tenge bo‘lishi haqida bir fikrga keldilar. Bu hozirgi ko‘rsatkichlardan ancha past. Qozog‘iston fond birjasi (KASE) ma’lumotlariga ko‘ra, 2024 yil 30 iyul holatiga ko‘ra, bir dollar 475,16 tengedan sotilmoqda.
Shu bilan birga, hatto bu ko‘rsatkich markazning avvalgi - aprel oyidagi hisobotidan ham yomonroq. Ularning ta’kidlashicha, prognoz neft narxi va ishlab chiqarish hajmining pasayishi uchun dastlabki shartlar tufayli yanada pessimistik bo‘ldi. Bunga Milliy trestning sotilishining qisqarishi ham ta’sir ko‘rsatdi.
Biroq rublning tengega kursi unchalik o‘zgarmaydi. AERC 5,1 tenge darajasida qoladi, deb hisoblaydi. Mutaxassislarning ishonchi komilki, o‘sib borayotgan savdo profisiti va Rossiyaning umumiy joriy hisobi dinamikasi valyuta nisbatiga ta’sir qiladi.
Astana va Almatidagi valyuta ayirboshlash shoxobchalarida dollar 472-477 tenge oralig‘ida sotilmoqda. Milliy bankning 31 iyuldagi rasmiy kursi 1 dollar uchun 475,37 tengeni tashkil etadi. Rossiya rublining o‘rtacha vaznli kursi 5,51 tengega teng.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.