Agentlik muxbirlarining so‘zlariga ko‘ra, uchrashuv tafsilotlari hali ko‘rib chiqilmoqda, biroq delegasiya tarkibida milliy xavfsizlik bo‘yicha maslahatchilar bo‘lishi ehtimoli yuqori.
Nashrning yozishicha, Yevropa amaldorlarining ko‘pchiligi uchrashuv haqida xabardor qilinmagan. Unda Ukraina rasmiy vakillari ham ishtirok etishi kutilmoqda, ammo ular "tayyorgarlik jarayonidan to‘liq xabardor emaslar".
Agentliknig ma’lum qilishicha, muzokaralar Saudiya Arabistonining milliy xavfsizlik masalalari bo‘yicha maslahatchisi Musayd al-Ayban olib boradi. Biroq rejalar har qanday vaqtda barbod bo‘lishi mumkinligi ham inkor etilmayapti.
Shu haftaning boshida Donald Tramp Saudiya Arabistonida Vladimir Putin bilan uchrashish ehtimoli borligini aytgan edi. Saudiya Arabistoni hukumati o‘z hududida Rossiya va AQSh rasmiy vakillarining uchrashuvini o‘tkazish g‘oyasini ma’qulladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Хабарингиз бор, бугун Тимур Кападзе бошчилигидаги Ўзбекистон миллий терма жамоаси Жаҳон чемпионати-2026 саралаши доирасида Эрон терма жамоаси билан ўйнайди.
Бутун дунёда одамлар осмонда сирли спираллар пайдо бўлганига гувоҳ бўлишди. Хусусан, Россия, Франция, Германия ва Полшада яшовчилар бу ғайриоддий ҳолатни ўз кўзлари билан кўришди.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.