Bugun ish bilan bozorga, aniqrog‘i, Qoraqamishdagi "Tansiqboyev" dehqon bozoriga tushdim. Yo‘l-yo‘lakay plastikdan pul yechtirdim. Shu mahal yoshi kattaroq onaxon plastigidan pul yechib berishimni iltimos qildi. Rozi bo‘ldim. Ammo "HUMO" plastik kartasini menga uzatdi. "Ammo"ning sababi shuki, men pul yechgan bankomat bu plastik kartani qabul qilmasdi. Shunda onaxon ayni damda ko‘pchilik keksalarimizni o‘ylantirayotgan savol bilan murojaat qildi:
— Pulni qayerdan yechtiray, bolam?
Javob yo‘q. "Humo" plastik kartasidan pul yechadigan bankomat esa bu yaqin atrofda yo‘q. Ammo men yashaydigan mahallada pensiya oladigan keksalar ko‘p. Umuman, oddiy bankomat turadigan har bir joyda "HUMO" plastik kartasini qabul qiladigan bankomat ham turishi kerak.
"HUMO" milliy brend, bunga e’tiroz yo‘q. Ammo yuqoridagi kabi noqulayliklar shundoq ham miyasida "o‘zimizniki yaxshi emas", degan tushuncha muhrlanib qolgan xalqimizning ko‘nglidagi norozilikni yana oshiradi. Eng qizig‘i, ushbu muammo "HUMO" ochilganidan beri bor, ammo hanuz hamma hududda yetarlicha qulaylik yaratilmagan.
Ushbu holat, muammoga "HUMO"dan tezkor va samarali yechim kutamiz.
Nizomjon ISLOMOV
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон футболида катта ўзгаришлар даври бошланмоқда. Президентнинг янги қарорига мувофиқ, Суперлига клубларини молиявий соғломлаштириш ва босқичма-босқич хусусий секторга ўтказиш бўйича аниқ «йўл харитаси» белгиланди.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Терговга кўра, давлат компанияси билан ишлайдиган пудратчилар етказиб берувчи мақомини олиш учун шартнома суммасининг 10–15 фоизини тўлашга мажбурланган.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.