Germaniya prezidenti mudofaa va infratuzilma sohasidagi investisiyalar to‘g‘risidagi qonunni imzoladi.
Mazkur hujjat Germaniya Konstitusiyasiga o‘zgartishlar kiritish orqali “qarz tormozi” mexanizmining ta’sirini yumshatishga qaratilgan.
Qonunga muvofiq, Bundesver, fuqarolik mudofaasi, axborot texnologiyalari tizimlarini himoya qilish va razvedka xizmatlari xarajatlari kredit mablag‘lari hisobiga moliyalashtirilishi mumkin. Shuningdek, tajovuzga uchragan davlatlarga moliyaviy yordam ko‘rsatish imkoniyati yaratiladi.
Yangi tartib Germaniya Yalpi ichki mahsulotining bir foizidan ortiq xarajatlarga, ya’ni taxminan 43 milliard yevro miqdoridagi mablag‘larga taalluqli bo‘lib, kelgusi 12 yil davomida infratuzilma loyihalari uchun umumiy hisobda 500 milliard yevro jalb qilish rejalashtirilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
Бунинг учун улар дактилоскопия (бармоқ излари) топшириши, гиёҳванд моддалар ҳамда хавфли инфекцион касалликлар бўйича тиббий кўрикдан ўтиши керак бўлади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Маълум қилинишича, биринчи контингент Ҳиндистон, Индонезия, Бразилия ва Саудия Арабистони ҳарбийларидан ташкил топиши мумкин бўлиб, уларни Россия ва Украина чегарасига жойлаштириш кўзда тутилган. Иккинчи контингентга эса...
Tesla’нинг йирик инвестори Newsweek нашрида берган интервьюсида компания директорлар кенгашини Илон Маскни бош директор лавозимидан четлатишга чақирди.