Solingendagi teraktdan so‘ng, kansler Shols migrasiya masalasi bo‘yicha federal va shtat hukumatlarining partiyalararo ishchi guruhini tuzdi. Maqsad, migrasiya va xavfsizlik siyosatini kuchaytirish, shu qatorda Dublin kelishuviga ko‘ra boshqa mamlakatlardan boshpana so‘rashi kerak bo‘lgan qochqinlar uchun Germaniyada moliyaviy yordamni bekor qilish va deportasiyalar sonini oshirish.
Turingiya va Saksoniyadagi saylovlarning ertasiga, bu yerda muhojirlarga qarshi ritorikaga ega populistlar muvaffaqiyatga erishgan va hukmron koalisiyaning uch partiyasi juda zaif natijalar ko‘rsatgan, Germaniya moliya vaziri Kristian Lindner «xalqlar bu shtat yo‘qotgan narsadan to‘ygan» dedi. Germaniyadagi immigrasiya va boshpana ustidan nazorat”. Fuqarolar bu muammoning yechimini ko‘rishni xohlaydilar, dedi Lindner.
CDU/CSU blokining konservativ muxolifati Germaniyada boshpana olish huquqini bekor qilishni va qochqinlarni to‘g‘ridan-to‘g‘ri chegaraga joylashtirishni talab qilib, ancha qattiqroq choralar ko‘rishni taklif qilmoqda. Hozirgi hukumatdagi Sosial-demokratlar va Yashillar bu talablarni rad etadi, biroq Lindner ochiqchasiga CDU/XSU tarafini oldi. Ammo bunday talablarni qondirish uchun juda jiddiy huquqiy islohotlar zarur.
2023 yil oxirida Germaniyada mamlakatga qochqin sifatida kelgan 3,2 millionga yaqin odam, shu jumladan 1 milliondan ortiq ukrainaliklar yashagan. Ikkinchi yirik guruh suriyaliklardir.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Финландия бош вазири Петтери Орпо мамлакат иқтисодиёти жуда ёмон аҳволда эканини, бунинг асосий сабаби Россия томонидан келаётган таҳдидлар билан боғлиқлигини айтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.
Австралия бош вазири Энтони Албанезе Сиднейдаги Бонди-бич соҳилида содир этилган, 15 нафар инсон ҳалок бўлган ҳужумдан сўнг мамлакатда қурол тўғрисидаги қонунларни кучайтириш таклифи билан чиқди.