GFR ichki ishlar vaziri Aleksander Dobrindt Germaniya yil oxirigacha gumanitar sabablar bilan mamlakatda bo‘lishga ruxsat olgan 535 nafar Afg‘oniston fuqarosini qabul qilishga tayyor ekanini bildirdi. U bu haqda 18 dekabr, payshanba kuni Redaktionsnetzwerk Deutschland (RND) mediaguruhi nashrlariga bergan intervyusida aytdi.
Gap 2021 yil avgustda “Tolibon” harakati Afg‘onistonda hokimiyatni egallab olganidan keyin Pokistonga qochgan odamlar haqida ketmoqda. Ular Germaniya bundesveri va boshqa davlat tashkilotlari bilan hamkorlik qilgani uchun o‘z xavfsizligiga tahdid bo‘lishidan qo‘rqqan.
Aleksander Dobrindtning aytishicha, Germaniya hukumati bu afg‘onistonliklarni “imkon qadar tezroq” qabul qilishdan manfaatdor.
AFP keltirgan Amnesty International va Pro Asyl huquq himoya tashkilotlari ma’lumotlariga ko‘ra, Pokistonda Germaniyaga evakuasiyani kutib turgan taxminan 1800 nafar afg‘onistonlik bor. Ularning ko‘pchiligi Germaniyaning davlat, nohukumat va madaniy tashkilotlarida ishlagan.
250 dan ortiq nemis tashkiloti Germaniya federal hukumatiga ochiq xat yo‘llab, gumanitar sabablar bilan Germaniyada bo‘lishga ruxsat olgan afg‘onistonliklarni qabul qilishga chaqirgan. “Vaqt tugayapti — har kun hisobda. Agar bu odamlar Afg‘onistonga qaytarilsa, ularning hayoti xavf ostida qoladi”, — deya tashkilotlar bayonotidan iqtibos keltiradi AFP.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши котиби Али Лариджани Вашингтон "ўз хатосини тан олмагунча ва унга жавоб бермагунча", Теҳрон "АҚШни тинч қўймаслигини" маълум қилди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
"Манчестер Сити" бош мураббийи Хосеп Гвардиола Чемпионлар лигаси 1/8 финали доирасидаги "Реал"га қарши жавоб ўйини учун асосий таркибни танлаб бўлганини айтди.
Электр энергиясидан ноқонуний фойдаланганлик ҳолати бўйича расмийлаштирилган далолатнома юзасидан ҳисобланган жами 1,8 млрд сўм жарима суммасини 210 млн сўмга тушириб бериш эвазига 10 минг АҚШ доллари талаб қилади.
Терговчиларнинг сўзларига кўра, ҳибсга олинган шахснинг кўрсатмалари билан тасдиқланганидек, у жасадни вақтинча балконда яширган, ўзига хос ҳидни қўшниларига каптар боқиш орқали боғлаган, шундан сўнг қолдиқларни маиший чиқиндиларни йиғиш тизими орқали йўқ қилган.
Аёл Туркия фуқароси бўлган шахс билан шаръий никоҳ асосида турмуш қурган, бироқ ушбу никоҳ расмий тартибда қайд этилмаган. Никоҳ маросими Наманган вилоятининг Чуст туманида ўтказилган.
Буюк Британиянинг Ўзбекистондаги собиқ элчиси Крейг Мюррейнинг айтишича, АҚШ ва Исроилнинг Эронга қарши ҳарбий операцияси тўлиқ муваффақиятсизликка учраган.
Буюк Британия бош вазири Кир Стармер Politico нашрига берган интервьюсида Эрон томонидан тўсиб қўйилган Ҳўрмуз бўғозини очиш осон бўлмаслигини маълум қилди.
Ҳозирда унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 3-қисми “в” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Трамп яна бир бор Зеленскийдан Украинадаги урушни тугатиш учун келишувга боришни талаб қилди. АҚШ президентининг айтишича, Путин келишувга тайёр, аммо Зеленский рад этмоқда ва бу Трампни ҳайратга солмоқда.