Facebook va onlayn xavfsizlikning buzilishi. Bu ikkisi allaqachon uzviy bog‘liq tushunchaga aylanib ulgurgan. Bloomberg axborot agentligining ma’lumot berishicha, ijtimoiy tarmoq giganti Facebook Messenger ilovasidagi ovozli xabarlarni transkripsiya qilish (aytilgan so‘zlarni matnga aylantirish) uchun yuzlab tashqi shartnomachilarni yollab kelgan.
Shartnomachi ishchilar foydalanuvchilarning ovozli xabarlarini eshitib kelishayotgani, ba’zan kontentda vulgarizmlar ham borligini aytib, bularning barini transkripsiya qilish Facebook'ka nima maqsadda kerakligini bilmasliklarini ma’lum qilishgan.
Facebook ushbu xabarni tasdiqlab, boshqa kompaniyalar (Google va Apple) bilan xuddi shu masala atrofida yuz bergan mojarolar sabab bu harakatlarni qayta amalga oshirmasligini ma’lum qildi. "Apple va Google qatori, audiolarni insonlar tahlil qilishini bir hafta oldin to‘xtatdik", deydi kompaniyadagilar.
Ovozli yozuvlarni insonlar tinglayotganligiga sabab qilib "Facebook'ning sun’iy ong tizimi xabarlarni to‘g‘ri tushuna olgan-olmaganini tekshirish" ko‘rsatilgan. Bu, mijozlari nima haqida gaplashayotganini bilish kompaniyaga nima uchun kerak bo‘lib qolganligi haqida savollarni yuzaga keltirdi.
Ma’lumot uchun, Mark Sukerberg, ilgariroq, kompaniya reklamachilar uchun audio yozuvlarni to‘playotgani haqidagi ta’kidlarni AQSh Kongressida rad etib, Senator Gery Pitersning savoliga javobida bunday harakatni "fitna nazariyasi" deb atagandi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.