BMT Konvensiyasi (CRIC-21) ijrosini ko‘rib chiqish qo‘mitasining 21-sessiyasi doirasida gender tenglik mavzusiga bag‘ishlangan yalpi majlis bo‘lib o‘tdi. Unda cho‘llanish va qurg‘oqchilikka qarshi kurashda xotin-qizlarning o‘rni, yer resurslaridan foydalanishda gender tenglikni ta’minlash masalalari muhokama qilindi.
«Statiskaga qaraydigan bo‘lsak, bugungi kunda yer yuzida og‘ir mehnat bilan shug‘ullanayotganlarning ko‘p qismini xotin-qizlar tashkil etadi. Ammo ular yer resurslarining juda kam qismiga egalik qilishadi. Bugungi sessiya aynan ana shu gender notenglikka chek qo‘yish, xotin-qizlarning huquqlarini mustahkamlashga bag‘ishlangan, — dedi BMTning cho‘llanishga qarshi kurash to‘g‘risidagi konvensiyasi ijrochi kotibi Kseniya Sklenlon. — Gender tenglik qurg‘oqchilik, ocharchilik va yerlarning degradasiyasiga qarshi kurashda barqaror, progressiv va mazmunli harakatlarni amalga oshirish uchun juda muhimdir. Maqsadimiz ayollarning aynan yer yuzidagi sog‘lom hayotni saqlab qolish borasidagi vakolatlarini kengaytirishdir».
Tadbir davomida gender tengsizlik ayollarning resurslardan foydalanishlariga, bu boradagi bilim va ko‘nikmalarini mustahkamlashlariga to‘sqinlik qilishi alohida ta’kidlandi. Gender tenglik esa o‘z navbatida xotin-qizlarga tuproq yemirilishini saqlab qolish, daraxt ekish kabi barqaror yerni boshqarish amaliyotiga sarmoya kiritish imkoniyatini berishi qayd etildi.
Shuningdek, dunyo bo‘yicha yerga teng egalik huquqi yo‘qligi, resurslar, axborot, texnologiyalar va moliyaviy xizmatlardan foydalanish hamda qarorlar qabul qilishda ayollar ma’lum to‘siqlarga duch kelayotganli, shuning uchun ham chang va qum bo‘ronlariga qarshi kurashish va yer degradasiyasini to‘xtatish uchun genderga mos va genderni o‘zgartiruvchi chora-tadbirlarga alohida e’tibor qaratildi.
«Cho‘llanishning oldini olishda suvni tejash juda muhim hisoblanadi. Suvni esa, asosan, ayollar tejaydi. Qolaversa, ekologik muammolarni bartaraf etish uchun yechim izlayotgan olimlar orasida xotin-qizlarning soni ortib bormoqda. Bugun ayollar ilmiy izlanishlar o‘tkazib, qurg‘oqchilik, ocharchilik, yerlarning degradasiyaga uchrashi kabi muammolarga qarshi o‘rinli yechimlar taklif qilishmoqda, — dedi Ekologiya, atrof-muhitni muhofaza qilish va iqlim o‘zgarishi vazirligi huzuridagi Atrof-muhit va tabiatni muhofaza qilish texnologiyalar ilmiy-tadqiqot instituti biologik xilma-xillikni saqlash laboratoriyasi boshlig‘i Adolat O‘rinova. — Xususan, bizning institutimizda ham olima ayollar cho‘llanish, yer degradasiyasining oldini olish, Orolning qurigan tubida cho‘lga chidamli o‘simliklarni ekish, ko‘paytirish borasida ilmiy izlanishlar olib borishyapti».
Tadbir davomida ayollarning, ayniqsa, qishloqlarda yashovchi xotin-qizlarning yerdan teng foydalanishi va egalik qilishini yanada rag‘batlantirish va bu boradagi xavfsizligini yaxshilashga muhim ekanligi qayd etildi. Yakunda ekologik muammolarni bartaraf etishda gender tenglikni ta’minlash borasidagi chora-tadbirlarni izchil davom ettirish, bu boradagi hamkorlikni yanada mustahkamlashga kelishib olindi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Дональд Трамп Европа Иттифоқи ҳисобидан Украинага қўшимча Patriot ҳимоя тизимларини жўнатишни ваъда қилди ҳамда Владимир Путинни ҳужумларни кучайтиришда айблади.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.