Joriy yilda AQSh prezidentligiga nomzodlar va qonunchilarning Kongressning har ikki palatasida saylovoldi tashviqotiga 15,9 milliard dollar sarflangan. Bunday ma’lumotlarni 5 noyabr kuni Amerikaning OpenSecrets notijorat tashkiloti e’lon qildi.
Bu mablag‘ 2020-yilgi saylov kampaniyasiga sarflangan mablag‘dan oshib ketdi – 15,1 milliard dollar. Taqqoslash uchun, 2016 yilda tashkilot ma’lumotlariga ko‘ra, saylov poygasi 6,5 milliard dollarga tushgan.
Shu tariqa, 2024-yilgi prezidentlik saylovlari AQSh tarixidagi eng qimmat saylovga aylandi, deb yozadi AFP.
OpenSecrets ma’lumotlariga ko‘ra, Demokratik nomzod Kamala Xarris uni qo‘llab-quvvatlash uchun mablag‘ to‘plashda ko‘proq muvaffaqiyat qozongan.
Britaniyaning Financial Times (FT) hisob-kitoblariga ko‘ra, Xarris o‘z saylovoldi kampaniyasi uchun 2,3 milliard dollardan ko‘proq pul yig‘ishga muvaffaq bo‘lgan, shundan 1,9 milliard dollarni Oq uyning sobiq rahbari yig‘ib, 1,6 milliard dollarni sarflagan bu mablag‘lar ommaviy axborot vositalarida, Internetda va Amerika shaharlari ko‘chalarida - asosan ovoz berish natijalari uchun kalit bo‘lgan shtatlarda reklama kampaniyalariga sarflangan. Operasiyalar va ma’muriy xarajatlar ikkala nomzod uchun ikkinchi eng katta xarajat bo‘lib, Xarris uchun 250 million dollar va Tramp uchun taxminan 200 million dollarni tashkil etdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Финландия бош вазири Петтери Орпо мамлакат иқтисодиёти жуда ёмон аҳволда эканини, бунинг асосий сабаби Россия томонидан келаётган таҳдидлар билан боғлиқлигини айтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.