Bir vaqtlar Rugalann mintaqasining "oq tanlilar g‘ururi" hisoblangan va "Norvegiyaning janubiy qutbi" nomini olgan Breyfonn muzligi juda tez yo‘q bo‘lib ketmoqda, deb xabar berdi AZERTADJ.
Olimlar muzlik 10 yil ichida butunlay yo‘q bo‘lib ketishi mumkinligini taxmin qilishmoqda.
2025 yilda Annals of Glaciology ilmiy jurnalida chop etilgan yangi tadqiqotlar shuni ko‘rsatadiki, muzlik 1950 yillardan beri o‘z maydonining 93-94 foizini — 1955 yildagi 3,3 kvadrat kilometrdan 2024 yilda atigi 0,17 kvadrat kilometrgacha yo‘qotgan.
Breyfonn ilgari Rugalann va Vestland mintaqalari chegarasida yagona muz qatlami bo‘lgan, ammo 1980 yillardan boshlab u alohida bo‘laklarga parchalana boshlagan. Eroziya 2018 yildan beri tezlashdi. O‘sha paytda yoz juda iliq, qish esa yumshoq edi.
O‘lchovlar shuni ko‘rsatadiki, ba’zi joylarda muz 1970 yillarning oxiridan beri 45 metrgacha qisqargan. So‘nggi yillarda eng katta qoldiqlar har yili taxminan bir metr qalinlikni yo‘qotmoqda. Breyfonnning joylashuvi uning zaifligiga yanada ko‘proq hissa qo‘shadi. Muzlik past va tekis, balandligi 200 metrdan kam, bu esa iqlim isishi bilan sovuqroq mintaqalarga chekinish imkoniyatini yo‘q qiladi.
Breyfonnning to‘satdan pasayishi uni yo‘q bo‘lib ketish xavfi ostida bo‘lgan muzliklarning xalqaro ro‘yxati bo‘lgan Global Glacier Casualty List kiritdi. Hozirgi holatiga qaramay, olimlar muzlikni muzliklar ro‘yxatidan hali olib tashlamagan. Breyfonn xalqaro tasnifga ko‘ra 20 balldan 18 ball to‘pladi, avvalgi harakatlardan ko‘k muz va yoriqlar izlarini saqlab qoldi. Biroq, tadqiqotchilar muzlik faol toifadan yo‘qolib ketish xavfi ostida bo‘lgan toifaga o‘tganini va juda yupqa bo‘lishi mumkinligini ta’kidlamoqdalar. Uning kelajagini sun’iy yo‘ldosh orqali kuzatish rejalashtirilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Яқин Шарқда вазият кескинлашиб бораётган паллада Кўрфаз давлатлари АҚШнинг уларни ҳимоя қилиш салоҳиятига ишончни йўқотди, деб хабар бермоқда Foreign Policy журнали.
Эрон Ташқи ишлар вазири Аббос Арагчи озарбайжонлик ҳамкасби Жейҳун Байрамов билан телефон орқали мулоқот қилиб, Эроннинг яхши қўшничилик сиёсати ва барча соҳаларда алоқаларни кенгайтириш истагини таъкидлади.
Fox News бошловчиси Брайан Килмид Можтаба Хоманаий янги олий раҳбар деб эълон қилинганидан кейин АҚШ президенти Доналд Трамп билан суҳбатлашганини хабар қилди.
Эрон БАА ва Иорданиядаги Американинг "THAAD" ракетага қарши мудофаа радарларини йўқ қилди, деб хабар бермоқда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК).
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Сўнгги кунларда айрим оммавий ахборот воситалари ва ижтимоий тармоқларда 2026 йил 9 март куни Исроилнинг Йехуд шаҳрида қурилиш майдонида содир бўлган ракета ҳужуми оқибатида ҳалок бўлган шахс ҳақида хабарлар тарқалмоқда.
Washington Post газетаси ҳам илгари Москва Эронга Яқин Шарқдаги Америка кучларига ҳужумлар учун разведка маълумотларини тақдим этаётгани ҳақида хабар берган эди.
Жорий йилнинг 6 март куни Туркия ҳудудида ўлдирилган ва маълум вақт давомида қидирувда бўлган, асли самарқандлик 46 ёшли Дилафруз Чуллиеванинг жасади Ўзбекистон Республикасининг Истанбул шаҳридаги Бош консулхонаси ҳамда Ташқи меҳнат миграцияси агентлиги кўмагида Ўзбекистонга қайтарилди.
Эрон Ормуз бўғозига миналар ўрнатаётгани ҳақида хабар берилди. Бу ҳақда америкалик ОАВ разведка маълумотларига таяниб хабар қилди. CBS ва CNN маълумотларига кўра, Теҳрон бир неча ўнлаб миналарни жойлаштирган ва яна юзлаб миналар ўрнатиши мумкин.
Халқаро стратегик тадқиқотлар институтининг “The Military Balance 2026” ҳисоботига таяниб, дунё армияларининг шахсий таркиби бўйича рейтингини эълон қилди.
"28 феврал куни АҚШ ва Исроил Эронга ҳужум бошлади. Шундан сўнг Эрон – АҚШ ҳарбий базалари жойлашган Форс кўрфази давлатлари ва Исроилга қарши ҳужумга ўтди.
Яқин Шарқда зенит ракеталари тез сарфланаётгани туфайли, Украина учун 30 та янги PAC-3 ракета ва Бундесвер захираларидан яна 5 та ракета тайёрланмоқда.
Туркия бугунги кунда кўплаб спорт турларида йирик халқаро мусобақалар мунтазам ўтказиладиган муҳим спорт марказларидан бирига айланиб бормоқда. Ана шундай спорт тадбирлари тез-тез ўтказиладиган масканлардан бири — Анталия шаҳри бўлиб, у мусаффо соҳиллари, мўътадил иқлими, бой маданий мероси ҳамда сув ва тоғ спортлари учун яратилган кенг имкониятлари билан ҳар йили миллионлаб сайёҳларни ўзига жалб этади.
Мазкур ҳолат юзасидан тегишли ҳужжатлар расмийлаштирилиб, жарима қўлланилиши ҳақида маълум қилинган вақтда ушбу хонадонда яшовчи фуқаро П.Ф. хизмат вазифасини бажараётган инспектор Д.С.га қаршилик қилиб, жанжаллашган.