AQSh Eron islomiy teleradio ittifoqi veb-saytlarini AQSh sanksiyalarini buzganligi uchun to‘sib qo‘ydi, deb xabar berdi AQSh Adliya vazirligi.
Seshanba kuni Eronning "Press TV" va Al-Alam" telekanallari va hutiylar nazorati ostidagi "Al-Masirah" veb-saytlariga, AQSh ma’murlari tomonidan ularning domenlari musodara qilinganligi sababli, kirish huquqlari cheklanganligi xabar qilingandi.
Cheklovlar uyushma tomonidan foydalaniladigan 33 ta veb-sahifaga va "Kataib Hizbulloh" milisiyasi tomonidan nazorat qilinadigan yana uchta saytga qo‘yilgan, deyiladi AQSh Adliya vazirligi veb-saytida joylashtirilgan bayonotda. Saytlar sud qarori bilan va "AQSh sanksiyalarining buzilishi munosabati bilan" to‘sib qo‘yilgan, deb aytdi Adliya vazirligi.
Vazirlikning ta’kidlashicha, o‘tgan yilning oktyabr oyida Xorijiy aktivlarni boshqarish idorasi Inqilobiy Gvardiya Korpusi nazoratidagi Ittifoq shtatlarda xizmatlarni, shu jumladan domenlarni lisenziyasiz ololmasligini aniqlagan. Qaror "Eron rejimining AQSh saylov jarayoniga e’tiborini qaratganligi va noto‘g‘ri ma’lumot tarqatish hamda zararli ta’sir o‘tkazish operasiyalari orqali saylovchilar o‘rtasida kelishmovchiliklarni keltirib chiqarishga qaratilgan g‘ayratli urinishlariga" javoban qabul qilindi. Eron hukumat tuzilmalari, go‘yoki yangiliklar tashkilotlari va ommaviy axborot vositalarining niqobi ostida, AQShdagi demokratik jarayonlarga putur yetkazmoqchi bo‘lgan, deydi Amerika departamenti.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
14 миллиард доллар Қозоғистоннинг 2025 йилги давлат бюджети даромад қисми қарийб учдан бирини ташкил этади. Баёнотдан сўнг интернетда катта муҳокама бошланди, бироқ видео расмий ОАВдан уч соатдан сўнг ўчириб ташланган.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.
АҚШнинг Миграция ва божхона назорати хизмати (ICE) бюрократик хатолик туфайли 2022 йилда содир этилган ва мамлакат тарихидаги энг йириклардан бири ҳисобланган — тахминан 100 миллион долларлик қимматбаҳо буюмлар ўғирланиши ишида гумон қилинган шахсни депортация қилди.