Jinoiy ishlar bo‘yicha tumanlararo ixtisoslashtirilgan sudda Aqto‘be oblastidagi yo‘lda fojiali halok bo‘lgan 52 nafar O‘zbekiston fuqarosi bo‘yicha ish yuzasidan jarayon boshlandi.
Sud jarayoniga O‘zbekistonning halok bo‘lgan 52 nafar fuqarosi qarindoshlari kelgan. Ularning bildirishicha, farzandlari hali tirik, deb xabar qilmoqda Vnews.kz.
Yulduz G‘aniyeva ushbu fojia oqibatida birdaniga ikki nafar yaqini - o‘g‘li va nabirasini yo‘qotdi. Uning so‘zlariga ko‘ra, ularning telefonlari hali ham ishlamoqda. U halok bo‘lganlar ro‘yxatiga tushgan yaqinlariga doimiy ravishda qo‘ng‘iroq qiladi, lekin ularning telefonlari javob bermaydi.
«Biz ular halok bo‘lganiga ishonmaymiz. Ular tirik. O‘g‘lim va nabiramning telefoni hali ham ishlamoqda, lekin javob bermayapti. Ko‘pchilikning telefonlari ishlayapti. Odamlar yonib ketdi, lekin telefonlar yonmagan. Bu qanday bo‘lishi mumkin? Demak, ular tirik. Ular, ehtimol, qullikda bo‘lishi mumkin», - deya ma’lum qildi u sudda.
Boshqa jabrlanuvchilar ham xuddi shu fikrda. Bunday taxminlardagi asosiy dalil shundaki, ularga halok bo‘lgan yaqinlarining jasad qoldiqlari va o‘limni tasdiqlovchi tahlillar ko‘rsatilmagan. Fojiali o‘lim topgan o‘zbekistonliklarning qarindoshlari so‘zlariga ko‘ra, odamlarni yopiq tobutlarda olib kelishgan va dafn etishgan.
Darvoqe, jabrlanuvchilar jarayonga avtobusda kelib, Aqto‘bedagi ijaraga olingan kvartiralarda joylashdilar. Ular advokatlarni yollashmadi, biroq O‘zbekiston elchisidan sudga kelishni so‘rashgan.
«Biz elchixona vakilini talab qilamiz, u bizning huquqlarni himoya qilishi lozim. Biz advokatlarni yollamaganmiz. Alloh - bizning advokatimiz. Chunki faqatgina Alloh buni ko‘rdi», - deya ma’lum qilishgan ular.
Sudlanuvchilar o‘rnida Janubiy Qozog‘iston viloyatidan bo‘lgan uch nafar avtobus haydovchisi. Tergov organlari ularni transport vositasidan noto‘g‘ri foydalanish va yo‘l harakati qoidalarini buzishda ayblashmoqda.
Ammo ayblanuvchilar, xuddi ularning qarindoshlari kabi, aybni tan olishmayapti. Ularning fikricha, ular bilan birga dahshatli fojiada omon qolgan ikki nafar o‘zbekistonlikni ham sud qilish kerak.
«Mening akam Maksat Pernebekovni sud qilishmoqda, garchi u uxlab yotgan bo‘lgan. Fojia yuz berganida uyg‘ongan va avtobusdan sakrab tushib, tasodifan omon qolgan. U kuyish jarohatlarini oldi. Nima uchun faqat uch haydovchini ayblashmoqda? Nima uchun omon qolgan ikki nafar o‘zbekistonlik qo‘lga olinmadi?», - deydi sudlanuvchining opasi Nurshat Pernebekova.
Halok bo‘lgan o‘zbekistonliklarning yaqinlari esa boshqacha fikrda. Ular sudlanuvchilar uchun eng og‘ir jazoni talab qilishmoqda. Nashr ma’lumotlariga ko‘ra, halok bo‘lgan o‘zbekistonliklarning ota-onalaridan ikki nafari qayg‘uga bardosh bera olmay vafot etgan.
Manba: kun.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.