Yaqin Sharqda yuzaga kelayotgan keskinlik, xususan, Isroil va Eron o‘rtasidagi tobora kuchayib borayotgan qarama-qarshilik xalqaro hamjamiyatni jiddiy xavotirga solmoqda. Bu ikki davlat o‘rtasida to‘g‘ridan-to‘g‘ri harbiy to‘qnashuv ehtimoli bugungi kunda haqiqatga aylanishi mumkin bo‘lgan real ssenariy sifatida ko‘rilmoqda. Shu nuqtai nazardan, agarda Isroil Eron ustidan harbiy g‘alabaga erishsa, bu holatning mintaqaviy va global darajadagi oqibatlarini har tomonlama tahlil qilish zarur.
1. Mintaqaviy kuchlar muvozanatining o‘zgarishi
Eronning harbiy yoki siyosiy jihatdan mag‘lubiyatga uchrashi, avvalo, uning Yaqin Sharqdagi ittifoqchilar tarmog‘iga katta zarba beradi. Hozirda Eron o‘zining geosiyosiy strategiyasini “qarshi turg‘unlik o‘qi” (Axis of Resistance) deb ataluvchi tuzilma orqali amalga oshirib kelmoqda. Bu tizimga Hizbulloh (Livanda), Hashd ash-Shaabiy (Iroqda), Husiylar (Yamanda) va boshqa proeron guruhlar kiradi.
Isroilning ustunligi mintaqadagi raqobatchilar – xususan, Saudiya Arabistoni, BAA va boshqa Fors ko‘rfazi davlatlari tomonidan iliq kutib olinishi mumkin. Bu holat Isroilning diplomatik jihatdan yana-da kuchayishiga va arab dunyosi bilan munosabatlarini kengaytirishga xizmat qiladi.
2. Harbiy to‘qnashuv va insoniy yo‘qotishlar
Harbiy harakatlar ko‘plab tinch aholining hayotiga zomin bo‘lishi ehtimoli yuqori. Eronning yirik shaharlarida joylashgan yadro inshootlari, harbiy bazalar va mudofaa tizimlari Isroil tomonidan nishonga olinishi mumkin. Ayni vaqtda Eron ham Isroilning Tel-Aviv, Hayfa kabi yirik markazlariga raketa zarbalari orqali javob qaytaradi.
Bunday to‘qnashuv faqat ikki davlat bilan cheklanib qolmasdan, mintaqadagi boshqa davlatlarni ham harbiy jihatdan tortib kirishi mumkin. Natijada, urush keng ko‘lamli insoniy fojialarga sabab bo‘ladi.
3. Yadro infratuzilmasiga tahdid va global xavfsizlik
Eronning yadro dasturi urushdagi asosiy nishonlardan biri bo‘ladi. Isroil ilgari ham Eronning Natanz va Fordo kabi ob’ektlarini nishonga olish ehtimolini bildirgandi. Bunday harakatlar:
radiasion ifloslanish xavfini keltirib chiqarishi,
global miqyosda yadro xavfsizligi bo‘yicha keskin reaksiyalar paydo bo‘lishi,
MAGATE (Xalqaro atom energiyasi agentligi) va BMT darajasida jiddiy siyosiy bosimlarga sabab bo‘lishi mumkin.
Bu esa yadro qurollarining tarqalishiga oid global tartibni izdan chiqaradi.
4. Iqtisodiy oqibatlar: neft va bozorlar
Eron va Fors ko‘rfazi mintaqasi dunyodagi eng muhim neft yo‘llari bo‘lmish Ormuz bo‘g‘ozi orqali dunyo bozoriga xom neft yetkazib beradi. Harbiy to‘qnashuv yuz bersa:
Ormuz bo‘g‘ozida kemalar harakati to‘xtatiladi yoki xavfli bo‘lib qoladi;
neft narxlari keskin ko‘tariladi;
energiya tanqisligi global iqtisodiy inqirozni yuzaga keltiradi.
O‘zbekiston kabi neft import qiluvchi davlatlar ham bundan iqtisodiy jihatdan jabr ko‘rishi mumkin.
5. Terrorizm xavfining oshishi
Isroilning Eron ustidan g‘alabasi qisqa muddatli bo‘lsa-da, bu proeron guruhlar tomonidan “qasos harakatlari” bilan javoblanishi mumkin. Hizbulloh yoki boshqa guruhlar Isroil, AQSh va Yevropadagi manzillarga hujum uyushtirishi ehtimoldan xoli emas. Bu esa xalqaro miqyosda terrorizmga qarshi kurash bosqichini murakkablashtiradi.
6. Katta davlatlar aralashuvi
Eron va Isroil mojarosiga dunyoning yetakchi davlatlari ham befarq bo‘lishi ehtimoldan yiroq:
AQSh Isroilni qo‘llab-quvvatlashi mumkin, ammo urushning uzayib ketishidan ehtiyot bo‘ladi.
Rossiya va Xitoy Eronni siyosiy va texnologik jihatdan qo‘llab-quvvatlab, G‘arbga qarshi geosiyosiy poygaga kirishadi.
Bunday sharoitda xalqaro kuchlar o‘rtasidagi qarama-qarshilik kuchayib, yangi sovuq urush muvozanati paydo bo‘lishi mumkin.
Xulosa
Isroilning Eron ustidan g‘alabasi qisqa muddatli harbiy yoki siyosiy foydaga olib kelgan taqdirda ham, bu g‘alaba uzoq muddatda katta siyosiy, insoniy va iqtisodiy xarajatlar evaziga yuzaga chiqadi. Mojaro faqat mintaqada emas, balki global miqyosda ham xavfsizlik tizimlariga, iqtisodiy barqarorlikka va xalqaro diplomatik muvozanatga salbiy ta’sir ko‘rsatadi.
Shu sababli, xalqaro hamjamiyat bugun Yaqin Sharqdagi keskinlikka siyosiy yo‘l bilan yechim topish uchun harakat qilishiga ehtiyoj bor. Aks holda, bu urush butun dunyo uchun fojiali oqibatlarga olib kelishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.