IYErusalimdagi Yahudiy universiteti o‘tkazgan so‘rov natijalari Isroil jamiyatida radikal kayfiyatlar kuchayib borayotganini ko‘rsatmoqda.
So‘rov natijasiga ko‘ra, isroilliklarning 64% «G‘azoda birorta ham begunoh odam yo‘q» degan fikrni qo‘llab-quvvatlagan. Shu bilan birga, Isroil fuqaroligiga ega falastinliklarning 92% bu fikrga qarshiligini bildirgan. Bu esa asosan yahudiy isroilliklar orasida ushbu shiorni qo‘llov darajasi juda yuqori ekanini anglatadi.
Siyosiy qarashlarga ko‘ra tahlil:
Hukumat tarafdorlari orasida — 87%
Koalisiyada bo‘lmagan o‘ng partiyalar (masalan, Avigdor Liberman partiyasi) — 73%
Sentristlar — 63%
Hatto chap qanot partiyalari saylovchilari orasida ham — 30%
Tadqiqot mualliflari ta’kidlashicha, bu kabi fikrlar 2023 yil 7 oktyabridan so‘ng paydo bo‘lmagan. 2018 yiliyoq sobiq mudofaa vaziri Avigdor Liberman «G‘azoda birorta ham begunoh yo‘q» deb ochiq bayonot bergan edi.
2023 yil oktyabrda Isroil prezidenti Ishak Gersog ham shunday fikr bildirgan — u «butun millat javobgar» ekanini va «oddiy aholi hech narsadan xabardor emas va qatnashmaydi» degan fikr haqiqatga to‘g‘ri kelmasligini aytgan. Bu so‘zlar keyinchalik BMT Xalqaro sudida JARning Isroilga qarshi genosid ayblovi ishida hujjat sifatida taqdim etilgan.
Gersog keyinchalik sudni «qonli to‘hmat» va uning so‘zlarini «burishda» aybladi, ammo jamoatchilik va ekspertlar uning bayonotini bir ma’noli tushundi.
Mualliflar ta’kidlashicha, bu kabi ritorika tasodifiy emas — u har doim sionizm ideologiyasida mavjud bo‘lgan va mustamlakachilik mantiqiga asoslangan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.