Taxminan 1 iyunga qadar AQSh o‘zining qarz chegarasini oshirishi kerak. Yalpi federal qarzning siyosiy jihatdan belgilangan chegarasi, hozirda 31,38 trln dollarni tashkil etadi.
2022 yil yakunlariga ko‘ra, AQSh allaqachon ushbu qarz chegarasidan oshib ketgan — 31,42 trln dollar. Bu dunyodagi eng yuqori ko‘rsatkich hisoblanadi. Tasavvur qilish uchun keyingi 13 ta davlat qarzi AQShniki bilan teng.
Yaqin bir hafta ichida Amerikani katta to‘lovlar kutib turibdi. Agarda qarz chegarasi oshirilmasa mamlakatda zamonaviy tarxidagi ilk defolt sodir bo‘lishi mumkin.
Defolt nima?
Oddiy qilib aytganda bu davlatning olingan qarzlarni to‘lay olmasligi. 2023 yil 19 yanvarda AQShda davlat qarzining 31,38 trln dollarlik chegarasi belgilangan edi. 1-2 iyun kunlari mamlakatni katta qarz to‘lovlari kutmoqda.
Davlat qarzining chegarasini oshirish bo‘yicha muzokaralarda AQSh prezidenti Jo Bayden ma’muriyati vakillari va Kongressning har ikki palatasida ko‘pchilikni tashkil qiluvchi respublikachilar ishtirok etmoqda.
Ammo Oq uy respublikachilar talab qilayotgan federal xarajatlarni qisqartirishga rozi emas. Ular Amerika allaqachon haddan tashqari moliyaviy tejamkorlik qilayapti deb hisoblamoqda.
Oq uy va ayrim siyosatchilar nega qarz chegarasini oshirishni xohlamayapti?
Sodda qilib tushuntirilsa bu siyosiy o‘yin. Qarz chegarasi tarixan siyosiy muzokaralarda savdolashish vositasi sifatida ishlatilgan.
Qarz chegarasini oshirishga qarshi chiqish orqali siyosatchilar qarama-qarshi tomondan xarajatlarni qisqartirish yoki siyosatni o‘zgartirish kabi imtiyozlarni olishni maqsad qiladi.
Oq uy esa birinchi navbatda qarz chegarasi so‘nggi yillarda bir necha bor oshirilgani uchun bu holat yana sodir bo‘lishini yoqlamayapti. Birgina Donald Tramp prezidentligi davrida qarz chegarasi 3 marta oshirilgan edi.
Oxirgi 40 yil ichida AQSh qarzining chegarasi 45 marta oshgan. Oq uy may oyi boshida davlatning qarz chegarasini oshirish AQSh majburiyatlarini bajarmaslikka olib kelishi va mamlakat iqtisodiyotiga jiddiy zarar yetkazishi haqida ogohlantirgan edi.
Moody’s Analytics hisob-kitoblariga ko‘ra, defoltdan so‘ng darhol Amerika iqtisodiyoti qariyb 1 foizga qisqarishi va ishsizlik darajasi 3,4 foizdan 5 foizga ko‘tarilib, 1,5 millionga yaqin odam ishsiz qolishi mumkin. Keyinchalik bu raqam 8 millionga yetadi.
Shuningdek, ba’zi siyosatchilar, ayniqsa fiskal konservatizmga moyil bo‘lganlar, o‘sib borayotgan davlat qarzining asosiy sabablarini hal qilmasdan, qarz limitini oshirish mas’uliyatsizlik deb hisoblamoqda.
Tasavvur qilib bo‘lmaydigan voqea yonginamizda turibdi. AQSh defolt bo‘lishi mumkin.
Bu esa O‘zbekiston kabi rivojlanayotgan uchinchi dunyo mamlakatlariga ham ta’sir qiladi. Dollar va Amerika moliya tizimiga muqobil variantlar paydo bo‘lishi haqidagi savollar dolzarb bo‘lib qoladi.
"Агар бугун сионистик режим ўз адашуви туфайли аҳмоқлик қилиб тажовуз қилишга журъат этса, шубҳасиз, ўзининг заиф ва кичик ҳудудига қақшатқич ва қатъий жавоб олади".
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.
Истанбулда ўтказилган Украина ва Россия делегациялари ўртасидаги музокаралар пайтида тўрт тилда таржима ташкил этилди, бу эса томонларга самарали ахборот алмашиш имкониятини яратди.
Ғазо ҳукуматининг Оммавий ахборот воситалари бошқармаси анклавда озиқ-овқат етишмаслиги туфайли ҳомиладор аёлларда 300 та ҳомила тушиши ҳолатини қайд этди.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
АҚШ Ҳарбий разведка бошқармасининг (DIA) "2025 йилгача глобал таҳдидларни баҳолаш" йиллик ҳисоботига кўра, Москва Украинага қарши урушда ўз мақсадларига эришишни давом эттирмоқда.
Украина Қуролли кучлари маълумотига кўра, 24 майга ўтар кечаси Россия Украинага 250 та дрон ва 14 та “Искандер-М” баллистик ракетаси билан ҳужум қилган.
Унга биринчи ёрдам кўрсатилиб, вақтинча сақлаш учун вилоят кинология марказига олиб келинган ҳамда алоҳида парваришга олиниб, тиббий кўрикдан ўтказилган.
Таъкидлаш лозимки, гуруҳ етакчиси ва аъзоларининг 4 нафари муқаддам содир этган жиноятлари учун умрининг маълум бир қисмини панжара ортида ўтказган бўлсаларда, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.
Япониянинг Киото шаҳридаги ATR “Computational Neuroscience” лабораторияси томонидан инсон онгининг сирли олами — тушларни ёзиб олиш ва уларни қайта тиклаш бўйича илғор технология ишлаб чиқилди.