Germaniyada boshpana so‘rab murojaat qilinganlar soni keskin kamaydi. Joriy yilning 1 yanvaridan 30 iyunigacha bo‘lgan davrda 65 495 ta ariza topshirildi, bu 2024 yilning shu davriga nisbatan deyarli 43 foizga kam, deya xabar berdi Welt am Sonntag gazetasi 5 iyul, shanba kuni Yevropa Ittifoqining boshpana agentligi (EUAA)ma’lumotlariga tayanib.
Bu raqamlar Yevropa Komissiyasining 2025 yil 3 iyuldagi nemis gazetasida mavjud bo‘lgan ichki hisobotida keltirilgan.
Germaniya ko‘p yillar davomida birinchi marta boshpana so‘rab murojaat qilganlar soni bo‘yicha yetakchi sifatida qayd etilmadi. Uni 2025 yilning birinchi olti oyida 76 020 boshpana izlovchini qabul qilgan Ispaniya va 75 428 boshpana izlovchi bilan Fransiya ortda qoldirdi. Boshpana murojaatlari soni bo‘yicha dastlabki olti davlatga Italiya (62 534 kishi), Gresiya (27 718) va Belgiya (17 285) ham kiradi. Ro‘yxatni Litva (152 ta boshpana so‘rovi), Slovakiya (84 ta ariza) va Vengriya (47 ta ariza) yopgan.
2025 yilning birinchi yarmida Yevropa Ittifoqi mamlakatlari, Norvegiya va Shveysariyadan boshpana so‘rab jami 388 299 kishi murojaat qilgan. Bu 2024 yilning shu davriga nisbatan 23 foizga kam. Murojaat qilganlarning ko‘pchiligi Venesuela (48 413), Afg‘oniston (41 127) va Suriyadan (23 700) kelgan. Venesuelaliklarning aksariyati Ispaniyada, afg‘onlar va suriyaliklar esa Germaniyada murojaat bilan chiqqan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.