Germaniya mudofaa qobiliyatini kuchaytirish va zahiradagi harbiylarni ko‘proq tayyorlash maqsadida ixtiyoriy ravishda olti oylik harbiy xizmatni joriy etishni rejalashtirmoqda.
Reuters agentligi xabariga ko‘ra, ixtiyorchilar qo‘riqlash xizmati kabi oddiy vazifalarni bajarishga o‘rgatiladi. Ammo ixtiyorchilar yetarli bo‘lmasa, hukumat majburiy harbiy xizmatni qayta joriy etish imkoniyatini ko‘rib chiqadi.
Germaniya mudofaa vaziri Boris Pistoriusning aytishicha, harbiy xizmatchilar sonini 180 mingdan 260 minggacha oshirish rejalashtirilgan. Manbalarga ko‘ra, hukumat ixtiyoriy olti oylik tayyorgarlik ushbu ko‘rsatkichlarga erishishga yordam beradi, deb umid qilmoqda. Shuningdek, ba’zi ixtiyorchilar xizmatni yanada davom ettirishi mumkin.
Dasturda ishtirok etuvchilar ichki xavfsizlik bo‘yicha tayyorgarligini kengaytirish, yuk mashinasi haydovchisi guvohnomasini olish yoki tank haydovchisi kurslarida o‘qish imkoniyatiga ega bo‘ladi.
Shuningdek, yangi kazarmalar qurish ham rejalashtirilmoqda. Bu esa chaqirilganlarni o‘z uylariga yaqin joyda o‘qitish imkonini beradi.
Agar hukumat ixtiyorchilar bo‘yicha kerakli ko‘rsatkichga yeta olmasa, majburiy xizmatga kimlar chaqirilishi hozircha aniq emas.
Eslatib o‘tamiz, Germaniya 2011 yilda majburiy harbiy xizmatni bekor qilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.