Rossiya armiyasi Ukrainaning Donesk viloyatidagi Shevchenkovo posyolkasini o‘z nazoratiga oldi. Bu haqda Rossiya mudofaa vazirligi ma’lum qildi.
Le Figaro gazetasining yozishicha, ushbu posyolkada Ukrainaning eng boy litiy koni joylashgan.
Ukraina Milliy fanlar akademiyasiga ko‘ra, 40 gektar hududni egallagan konda 90 foizga qadar litiy rudasi zaxirasi mavjud. Ushbu qimmatli ma’danni u qadar katta sarmoyasiz qazib olish mumkin. Bundan tashqari, ushbu hududda tantal, niobiy, berilliy, seziy, rubidiy kabi qimmatli ma’danlar zaxirasi saqlanadi. Dunyo miqyosida elektronika va boshqa texnologiyalarni ishlab chiqarish uchun qimmatli ma’danlarga talab oshib borayotgan bir vaqtda Shevchenkovo koni strategik ahamiyatga ega ob’ekt sanaladi.
Avvalroq Rossiya armiyasi Ukrainaning Zaporojye viloyatidagi Krutaya Balka litiy konini ham bosib olgandi. Shu tariqa hozirda Moskva Ukrainaning to‘rt yirik litiy konlaridan ikkitasini nazorat qilmoqda. Qolgan ikki litiy koni (Dobra va PoloxovskoYE) Kirovograd viloyatida joylashgani va ushbu ob’ektlardan litiyni qazib olish katta sarmoya talab etishi aytiladi.
1991 yil holatiga ko‘ra, Ukrainaning umumiy litiy zaxirasi 500 ming tonna deb baholangan. Ammo urushga qadar litiy konlarida sanoat miqyosida qazib olish ishlari boshlanmagan edi.
Ekspertlar strategik ahamiyatga ega litiyning ahamiyati tobora oshib borayotgani va kelajakda aynan ushbu ma’dan uchun urushlar ro‘y berishini aytib keladi.
Qayd etish joizki, AQSh prezidenti Donald Tramp Ukraina konlariga, xususan, litiy kabi muhim ma’danlarga qiziqish bildirib kelmoqda.
Avval xabar berganimizdek, joriy yil 30 aprel kuni Vashington va Kiyev bir necha oyga cho‘zilgan diplomatik tortishuvlardan keyin Ukrainaning foydali qazilmalarini tasarruf etishga doir shartnomani imzoladi.
Hujjatga muvofiq, Vashington va Kiyev Ukrainani tiklash va sarmoyalar jalb etish bo‘yicha qo‘shma jamg‘arma tuzadi. Ukraina hududidagi barcha foydali qazilmalar Kiyev ixtiyorida qoladi. Jamg‘arma esa «50/50» tamoyili asosida ishlaydi, ya’ni boshqaruvda ham, foydada ham tomonlar teng ovozga ega bo‘ladi.
Oq uy ma’muriyati Ukrainaga foydali qazilmalarga oid bitim imzolash borasida kuchli bosim o‘tkazdi. Jumladan, prezident Tramp AQSh Ukrainaga urush boshlanganidan buyon 350 milliard dollar ko‘mak berganini aytib, Kiyev hukumatidan foydali qazilmalari orqali 500 milliard dollar kompensasiya qaytarishni talab qildi.
Prezident Zelenskiy esa AQSh Ukrainaga 350 milliard dollar emas, balki 100 milliard dollar bergani, uni ham qarz emas, grant sifatida ajratganini bildirdi.
«Men o‘n avlod ukrainaliklar yelkasida yuk bo‘ladigan bitimni imzolamayman», – deya Vashington taklif etgan ilk hujjatga imzo chekishdan bosh tortdi Zelenskiy.
Joriy yil 28 fevral kuni Vashington va Kiyev o‘rtasida foydali qazilmalarga doir bitim imzolashi rejalashtirilgan Oq uydagi uchrashuv Tramp va Zelenskiyning misli ko‘rilmagan diplomatik ziddiyati bilan yakunlangani ma’lum.
Ma’lumot o‘rnida: joriy yil iyun oyida Ukraina hukumati Dobra konida xorijiy xususiy shirkatlar ish boshlashiga ruxsat berdi. Ushbu konni o‘zlashtirish bilan bog‘liq loyihada Trampning yaqin do‘sti milliarder Ronald Lauder asosiy sarmoyador bo‘lishi xabar qilingan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Арманистон Бош вазири Никол Пашинян Қорабоғ масаласида ўзининг сиёсий қарорини кеч қабул қилганини тан олди. Унинг таъкидлашича, мазкур қадамда кечикканлик минтақавий зиддиятларни чуқурлаштирди.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.