Respublikamizda o‘rmonzorlar, shuningdek, Orol dengizi va Orolbo‘yi hududlarida 2022-2026 yillarda 50 ming gektar “Yashil qoplamalar” barpo etish bo‘yicha belgilangan qo‘shimcha chora-tadbirlar asosida amaliy ishlar olib borilmoqda. Xususan, O‘zbekiston Ekologik partiyasi, Xorazm viloyati Favqulodda vaziyatlar boshqarmasi hamda tegishli tashkilotlar hamkorligida Tuproqqal’a tumani hududida o‘tkazilgan saksovul ekish tadbirlari ayni yo‘nalishdagi ishlarning uzviy davomi bo‘ldi.
Orolbo‘yi hududida ekologik ahvol keskinlashuvi – zamondoshlarimizni tashvishga solayotgan, ta’bir joiz bo‘lsa global muammolardan. Yirik mintaqaviy ekologik halokat Orolbo‘yi aholisi, shu jumladan, Xorazm viloyatida istiqomat qilayotgan aholining katta qismiga ham ta’sir o‘tkazmasdan qolayotgani yo‘q. Shamol qurigan hududdan ko‘tarilgan qum va tuzni uchirishiga qarshi chora ko‘rish uchun sun’iy o‘rmonlar bunyod qilish muhim ahamiyatga ega. Shu bois yiliga 10 ming gektar o‘rmon tashkil qilinmoqda.
Bu galgi saksovul ekish aksiyasida belgilangan reja asosida Xorazm davlat o‘rmon xo‘jaligi Tuyamo‘yin o‘rmon bo‘limi o‘rmon fondi yerlarida “Yashil qoplamalar” himoya o‘rmonzorlarini barpo etish bo‘yicha chora-tadbirlar, xususan, 9 ming 800 gektar maydonga saksovul urug‘i, 200 gektar maydonga saksovul ko‘chati ekish ishlari bajarildi.
Aksiya avvalida so‘z olganlar ushbu xayrli ish bir necha yillardan buyon uzviy davom qilib kelayotganini alohida ta’kidladi. So‘ng saksovul ekish tadbirlari qanday talablar asosida olib borilishi bo‘yicha ishtirokchilarga amaliy tushuntirish berildi.
Ma’lumki, Orol dengizidan uchgan zararli tuzlar garmsel shamollari orqali yurtimizning boshqa hududlariga tarqab, qishloq xo‘jaligi hosildorligini 20-30 foizga kamaytirmoqda. Ekilayotgan cho‘l o‘simliklari ana shunday salbiy holatlar va ekologik favqulodda vaziyatlarning oldini oladi. Saksovul o‘sgan joyda gumus paydo bo‘lishni boshlaydi. Gumus paydo bo‘lgan yerda esa boshqa o‘simliklar ham o‘sadi. Shu bois bu kabi tadbirlarning ahamiyati juda katta.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.