The Bell e’tiboriga Finlyandiya Rivojlanayotgan Iqtisodiyotlar Instituti (BOFIT) hisobotiga ko‘ra, 2022-2023 yillarda Xitoyning Rossiya loyihalariga kiritgan investisiyalari hajmi yiliga o‘rtacha 400 million dollarni tashkil etdi - bu ko‘rsatkich 1,2 milliard dollarga etgan 2011-2018 yillardagidan uch baravar kam .
Xitoylik sarmoyadorlar, aksariyat xorijiy kompaniyalar singari, Rossiyadagi faoliyatini qisqartirish yo‘lini tanladilar. Rossiya Federasiyasi Markaziy banki ma’lumotlariga ko‘ra, urushning uch yili davomida iqtisodiyotning real sektoriga norezident sarmoyalari hajmi 57 foizga kamaydi - 2022 yil boshida 497,7 milliard dollardan 2025 yil boshida 216 milliard dollargacha. Bu 2009 yildan beri eng past ko‘rsatkichdir.
May oyi boshida Xitoy rahbari Si Szinpin bilan uchrashuvda Rossiya prezidenti Vladimir Putin Rossiyada xitoylik biznes uchun qulay shart-sharoitlar yaratishga tayyorligini ma’lum qildi va ikki tomonlama munosabatlarni “XXI asrdagi davlatlararo hamkorlik modeli” deb atadi. U Xitoy kompaniyalarini Rossiya hududida ishlab chiqarishni rivojlantirishga taklif qildi.
Biroq, tahlilchilarga ko‘ra, bunday bayonotlar ortidan Pekin tomonidan real harakatlar kuzatilmagan. Xitoy hukumati Rossiyaning neft va gaz sektoriga sarmoya kiritishni taqiqladi, avtomobil ishlab chiqaruvchilarga Rossiya Federasiyasida zavodlar qurmaslikni tavsiya qildi va “Sibir kuchi 2” loyihasini moliyalashtirishda ishtirok etishdan bosh tortdi.
American Enterprise Institute ma’lumotlariga ko‘ra, Xitoyning Rossiyadagi so‘nggi yirik investisiya loyihasi 2021 yilda amalga oshirilgan. O‘sha paytda Sinopec neft sanoatiga 360 million dollar sarmoya kiritgan. O‘shandan beri xitoylik korxonalarning Rossiya Federasiyasida yirik sarmoyalari qayd etilmagan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Эрон инқилобий гвардияси сўзларига кўра, сўнгги ҳужумда Исроилнинг кўп қатламли мудофаа тизимлари бир-бирига қарши ишлашига сабаб бўлган янги усул қўлланилди ва бу Эроннинг кўплаб мўлжалларни муваффақиятли нишонга олишига имкон берди.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.